Obamina „moralna revolucija” u Hirošimi

Barak Obama je danas postao prvi američki predsednik koji je posetio Hirošimu, 71 godinu nakon što su SAD sravnile sa zemljom ovaj japanski grad u prvom od dva ikada izvedena napada atomskom bombom.

Šef Bele kuće položio je cveće u memorijalnom centru posvećenom žrtvama nuklearnog udara, što je prizor koji mala grupa preživelih koja je prisustvovala ovom istorijskom događaju nije mislila da će doživeti, prenose svetski mediji.

„Vedrog sunčanog jutra smrt je došla s neba i svet se promenio”, istakao je Obama savetujući čovečanstvo da nauči lekcije iz prošlosti i učini sve da izbegne ratove u budućnosti.

Apelujući na svet da nikada ne zaboravi ono što se dogodilo u Hirošimi 6. avgusta 1945, istakao je da je atomsko bombardovanje pokazalo da „čovečanstvo poseduje sredstva da uništi samo sebe” i da „tehnološki napredak bez moralne revolucije može da nas osudi na propast”. Ujedno je pozvao sve nuklearne sile da smanje zalihe najubitačnijeg oružja, primećujući da planeta ima zajedničku odgovornost da spreči stradanja poput onih u Hirošimi i Nagasakiju (na koji je pala druga atomska bomba 9. avgusta usmrtivši 70.000 ljudi), javlja AP.

Posle ceremonije na kojoj je prisustvovao i japanski premijer Šinzo Abe, Obama je kratko razgovarao sa nekolicinom preživelih, ali se, kako je i bilo očekivano, nije izvinio za atak koji je u Hirošimi odneo 140.000 života. Zbog toga su ga mirovnjaci i liberalni mediji oštro kritikovali tvrdeći da je njegova poseta pi-ar događaj bez sadržaja ili suštine. Deo Japanaca zadovoljan je što je predsednik na funkciji obišao Hirošimu (Karter je, na primer, otišao kada više nije bio šef Bele kuće, pa to nije imalo istu težinu), dok drugi smatraju da je Obama morao da zatraži oproštaj zbog napada na civile.

Nije to jedina kontroverza u vezi sa njegovim odlaskom u Japan. Odande se založio za atomsko razoružavanje, ali je pre toga naložio svojoj vladi da u narednih 30 godina potroši hiljadu milijardi dolara na osavremenjivanje nuklearnog arsenala. Jaz između reči i dela vidi se i po tome što je primajući Nobelovu nagradu za mir na početku prvog mandata obećao da će raditi na svetu bez atomskih bombi, da bi njegova administracija u ove svrhe trošila više nego Reganova na vrhuncu hladnog rata. Kritičari ističu i da nije jasno zašto Obama, kada već toliko govori o posledicama A-bombi, nije u Hirošimi kazao da je samo greška i ništa drugo bila odluka nekadašnjeg predsednika SAD Harija Trumana da nuklearnim arsenalom primora cara Hirohita na predaju. „Njujork tajms” je primetio i da je Obama time što je u Hirošimi prećutno podržao Trumana obesmislilo svoju posetu jer je svrha memorijalnog centra da postavi pitanje da li protiv neprijatelja treba upotrebiti oružje sposobno za uništenje planete.

Pojedini mediji ocenjuju da je jučerašnji događaj bio licemeran ne samo zbog toga što se SAD sigurno neće rešiti svog arsenala već i zbog toga što Japan, koji kao jedina zemlja gađana atomskim bombama stalno ističe potrebu za razoružanjem, prvi ne želi da to Vašington uradi. Tokio ne razvija sopstveni program jer potpada pod američki „nuklearni kišobran”, računajući na odbranu SAD u slučaju napada, na primer, Severne Koreje. Isti slučaj je i sa drugim američkim saveznikom iz regiona, Južnom Korejom.

Taj deo sveta je s velikim interesovanjem pratio Obaminu posetu, pri čemu zemlje koje je Japan okupirao tokom Drugog svetskog rata, na primer Južna Koreja i Kina, smatraju da SAD ne duguju izvinjenje Tokiju. Koliko je to pitanje osetljivo i višeznačno svedoči i reakcija iz Pekinga koja je u ovom slučaju bila neuobičajeno proamerička. Ministarstvo spoljnih poslova je povodom Obaminog odlaska u Hirošimu saopštilo da Tokio ne treba da zaboravi patnju koju je naneo susedima tokom rata. „Čajna dejli”, novine u državnom vlasništvu, bio je još oštriji ističući da su Hirošima i Nagasaki „zaslužili atomske bombe”. List je optužio japansku vladu da pokušava da se predstavi žrtvom rata koji je pokrenula i da je američko bombardovanje bilo opravdano jer je stavilo tačku na rat i dalje stradanje civila.