Јунак партизанског мита

Велимир Бата Живојиновић није стекао одликовање у Другом светском рату, није био народни херој те врсте. Стекао га је у партизанским филмовима, и у другим филмовима у којима је глумио. Иако не треба његову каријеру сводити на партизански филм (био је истакнута фигура црног таласа, играо је у многим популарним комедијама), његов глумачки опус се највише везује за овај жанр.

Партизански филм је служио да се кроз идеолошку призму изгради основа за културу целе једне земље. Уметност, па и филм, била је у служби изградње државотворног мита друге Југославије, пројекта заснованог на идеји да је земља настала у рату у коме је не само одбрањена од окупатора већ и легитимисана великом жртвом.

Борис Петровић

69. КАН

Фестивал бољи од награда

Милерова дружина је одлучила да Златну палму додели Кену Лоучу, али сложени свет какав је наш заслужује сложеније слике

Прилике у свету нису сјајне, али то не значи да треба да се одрекнемо хумора. И женствености, и смелости.

Жири 69. фестивала у Кану, са редитељем „Побеснелог Макса” Џорџом Милером на челу, наградио је филмове са социјалним темама, али тешке као да је то одлика дубине. Упали су у замку, укратко, и показали да немају храбрости да дају глас мање познатим ауторима, или онима у стваралачком зениту. Марен Аде или Џиму Џармушу, на пример.

Висенс Батаја

РЕЛИГИЈА И ДРУШТВО

Анархизам и православље

Пажљивије читање либералних идеја модерног доба, укључујући ту и анархизам као својеврсну синтезу либерализма и социјализма, открива религиозне и хришћанске корене ових идеја

Анархизам и хришћанство су појмови који се често схватају као некомпатибилни и, штавише, супротстављени. Разлога за неповерење, а неретко и непријатељство, између анархиста и хришћана има неколико.

Раширено је схватање, како међу критичарима анархизма, тако и међу многим групама које себе називају „анархистичким”, да је анархизам нешто што је веома слично, ако не и истоветно, тероризму и хаосу.

Али анархизам се може схватити као политичка филозофија која афирмише слободу човека и има критички однос према структурама моћи, као и тежњу да се оне деконструишу увек када њихово постојање и демонстрација моћи нису легитимни. Ова резерва је неопходна јер смо сведоци многих ситуација у којима демонстрација моћи и ауторитета може бити легитимисана.

Давор Џалто

МЕДИЦИНА

Боље роб лекова него гроб

Нелечена хипертензија води у гроб сваког четвртог коме „није ништа”, а то је више него због пушења, па и холестерола и гојазности

Да ли је исправно гесло „боље гроб него роб лекова и медицине” којег се држи изненађујуће велики број наших суграђана којима „није ништа”, осим повишеног крвног притиска? Није, јер је увек било ослобођених робова, док из гроба осим Исуса Назарећанина нико није устао. Кад се погледа статистика, онда се види да нелечена хипертензија води у гроб сваког четвртог коме „није ништа”, а то је више него због пушења, па и холестерола и гојазности. У Србији најмање једна трећина наших суграђана изнад 35 година има хипертензију, а што је још горе, половина од њих то не жели да зна, а камоли да се маши мерача притиска. Зато сваке године имамо 30.000 новонасталих инфаркта и можданих удара, што није занемарљиво, поготово у тако малој земљи као што је Србија.

Момчило Б. Ђорђевић

15. Бијенале архитектуре у Венецији

Извештај са фронта

Од старархитеката стигло се до архитектуре за избеглице, сиромашне и оне угрожене елементарним непогодама, од раскошних и скупих парадних здања до скромних привремених објеката од рециклираних материјала. Од центра ка маргини, од Европе и Америке ка Азији и Африци…

Било је то време постмодерне, револуционарних промена у архитектури, време великих потеза, стилских цитата, шокантних зграда, нових теорија, великих нада... Време првог Бијенала архитектуре у Венецији.

Док ово пишем спрема се вернисаж 15. Међународне изложбе архитектуре. Већ се одавно зна да је главни селектор чилеански архитекта Алехандро Аравена, добитник Прицкерове награде, да је мото овогодишње изложбе Извештавање са фронта, да је за Павиљон Републике Србије на конкурсу изабран концепт Хероик: Free Shipping Стефана Васића, Ане Шулкић и Игора Сјеверца, да се архитектура окреће избеглицама, сиромашнима, угроженима, или је бар тако на Бијеналу...

Снежана Ристић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИТИТАЛНОМ ИЗДАЊУ