Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајевски мурал Дејвида Боувија

Цртеж који одсликава каријеру преминуле музичке звезде налази се унутар универзитетског кампуса смештеног на простору некадашње касарне „Маршал Тито”
Сарајевски мурал Дејвида Боувија
Мурал Дејвида Боувија, димензија 13 пута 10 метара (Фото: Ројтерс/Д. Рувић)

Сарајево – Мурал Дејвида Боувија, према тврдњама његових аутора –  највећи на свету, од минулог викенда краси зид једне ратом порушене зграде у Сарајеву. Група обожавалаца овим подухватом одала је почаст преминулом британском музичару, а граду поклонила ново дело уличне уметности.

Идеја да се свом идолу одуже на овај начин синула им је пре четири месеца, убрзо након смрти светске поп-рок иконе. Од тада су најпре почели да трагају за најбољом локацијом, затим је уследила процедура за добијање дозволе, израда цртежа и на крају само осликавање зида.

Величину мурала диктирала је сама површина на којој је урађен, а како тврде ови млади ентузијасти, са димензијама 13 пута 10 метара, ово је тренутно највећи Боувијев мурал на свету. Налази се унутар универзитетског кампуса смештеног на простору некадашње касарне „Маршал Тито”.

Цртеж који приказује трансформацију кроз пет карактеристичних фаза у дугој каријери преминуле музичке звезде, ауторски је рад илустратора Ениса Чишића. Уз цртеж је исписана и порука „Мода се мења, али ви ћете увек бити моји хероји”, која спаја два хита популарног музичара – „Fashion” и „Heroes”.

У реализацији ове замисли учествовало је 25 људи, укључујући и неколико студената сарајевске Академије ликовних уметности. Иако нису сумњали да ће успети, све су дуго држали у тајности.

– Све је ишло неуобичајено лако, од тражења локације, добијања дозволе, па до самих радова на скели који су трајали петнаестак дана. Кад смо одабрали локацију и измерили зид, претраживали смо по интернету и схватили да је ово највећи Боувијев мурал на свету – каже за наш лист Аднан Чомор, један од покретача пројекта.

Како је вест о овом муралу одјекнула далеко од Европе, то је онима који су учествовали у његовој изради дало ветар у леђа да ово буде тек почетак њиховог ангажовања на ревитализацији културе главног града Босне и Херцеговине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.