Вране и чворци обрали вишње

Вршац, Пландиште – На плантажама вишања у пландиштанској и алибунарској општини власници воћњака не могу да одбране плодове никаквим средствима. Црне птице, чворци и вране, нападају чак и људе, а њихове борбе подсећају на сцене из Хичкоковог ремек-дела „Птице”.

Овдашњи дугогодишњи познати произвођач и откупљивач овог воћа Душан Стоилковски каже да су вране и чворци са 300 хектара плантажа обрали између 70 и 100 тона вишања. И то само у последњих десет дана, откако је почело зрење. Воћари се плаше и веће штете, јер су прошле године укњижили штету од око 300 тона, у вредности од око 150.000 евра.

– Од Ловачког савеза Војводине, коме смо се обратили за помоћ, добили смо одговор да чворак није ловна врста, па смо упућени на друге адресе. Управо шаљем писма-вапаје скупштинама општина Пландиште и Алибунар, Министарству пољопривреде, Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Покрајинском заводу за заштиту природе, Заводу за заштиту природе Србије... Очекујући и ове године велику пошаст из ваздуха, обратили смо се и неким осигуравајућим кућама, од којих смо добили одговор да од такве опасности не осигуравају – каже за „Политику” Душан Стоилковски, наглашавајући да су последице још веће ако се има у виду да се ова производња одвија у две најнеразвијеније војвођанске општине и да много домаћинстава живи од узгајања вишања.

Од четири ујутру до девет увече власници на плантажама галаме, чегртаљкама стварају буку, везују разнобојне балоне за врхове крошњи, који су први на удару птица. Драган Гроздановски на мотоциклу, шпартајући по плантажи, покушава да разјури чворке и вране. Међутим, само што их растера на једном крају, на хиљаде се у „ваздушном нападу” обруше на род на другом крају воћњака.

Воћари су покушавали и да за крошње везују ЦД-ове, јер су чули да ће рефлексија да одврати птице, па магнетофонске траке, пластичне кесе, разнобојне најлонске пантљике... Пробали су и са такозваним плинским топовима, који у подешеном размаку изазивају експлозије. Све то користи најдуже пола сата, а потом јата слећу чак и на поменута страшила, па и на – плинске топове. Ни киселост црвених плодова овим напасницима не смета. Штавише, као да им прија освежење, јер, рецимо, не нападају оближње јагоде.

– Покушали смо да склопимо посао с једном београдском фирмом која се бави соколарством, али она није могла да прихвати ову врсту изазова. Сада чекамо помоћ и од једне америчке фирме, која се бави овом врстом заштите воћњака и с којом смо се договорили да њихови стручњаци дођу код нас – каже Стоилковски, који не крије да страхује да ће птице убрати више вишања од власника плантажа.

Вишњари не могу да верују да је и гачац (из породице врана) под заштитом законских одредби, а његова бројност је последњих година неконтролисано увећана, па су и за његово намерно уништење запрећене не баш мале новчане казне. Гачац већ две године, поред чворака, хара плантажама у пландиштанском и алибунарском атару, али ове птице темељно беру и трешње на падинама Вршачког брега.

Педесетих и шездесетих година прошлог века сваки ловац био је обавезан да одстрели известан број одређених врста птица, које су, чак, веома корисне човеку, али кад им се број неконтролисано повећа представљају опасност и важе за штеточине. Међутим, тада су и стручњаци и ловци помно пратили бројно стање птица и предлагали мере законодавцу.