Светска мрежа за експерименте свих врста

Ако се умешате у разговор групе тинејџера у Србији, многи ће рећи да „Фејсбук” више није у моди. Док су им некада омиљену мрежу запоседале маме, тате, комшинице и стрине, они су се селили на „Инстаграм”, „Вајн” и „Снепчет”.

Научници са Принстона прогнозирали су 2014. да ће најпопуларнија друштвена мрежа на интернету углавном бити напуштена до 2017. године. Говорили су да је као заразна болест: брзо се шири, али одумираће како будемо постајали имуни на његову привлачност.

Из данашње перспективе, ово је тек једна у низу промашених прогноза. Можда тинејџерима није кул, али је за многе задржао магичну привлачност.

Мрежа Марка Закерберга проширила се од 2014. за 378 милиона корисника, више него за цело становништво САД. Нису је подрила ни упозорења о угроженој приватности и новој врсти експлоатације, у којој грађани јавно деле своја најинтимнија осећања и склоности да би их компанија према томе профилисала и пласирала рекламе. Изгледа да су пристали на ову трампу, прихватајући да им искачу огласи све док могу да одлучују шта ће постављати и с ким ће се дружити, уз слободан приступ информацијама без цензуре.

Та представа да оно што виде представља објективну истину, која није прошла никакав филтер, нарушена је недавним открићем да у „Фејсбуку” раде новинари и као у свакој редакцији праве избор најпопуларнијих вести од оних које избаци алгоритам. Испоставило се да тај избор одражава личне ставове запослених, углавном либералне, што је изазвало гнев конзервативаца усред изборне кампање. Бивши запослени, говорећи за један амерички портал, такође су рекли да у актуелне теме (Trending topics, нису доступне на српском) на силу гурају неке занемарене вести, на пример о рату у Сирији, док „сахрањују” приче о конкуренцији.

За Глена Гринвалда, новинара који је помогао Сноудену да открије податке о масовном надзору, овај случај је важан подсетник на опасност контроле садржаја у Силицијумској долини. Аналитичари медија кажу да је ово откриће само нагласило контраст између онога што се „Фејсбук” претвара да јесте – технолошка платформа за постављање садржаја – и онога што стварно постаје, а то је најмоћнија медијска компанија на свету.

Поједини коментатори уопште не постављају питање да ли „Фејсбук” има моћ да обликује свет, већ да ли би у кризним тренуцима могао да је употреби на узнемирујући начин. Пре четири године експериментом је доказао да песимизам и оптимизам могу да се шире преко ове мреже. Портал „Гизмодо” пре приче о штеловању вести објавио је како су запослени на једном састанку питали Закерберга да ли имају обавезу да се умешају у кампању против Доналда Трампа, што би лако могло да се реши изменом алгоритма или обавештењем на дан избора. „Фејсбук” је рекао да никад не би покушао да манипулише изборима, као што је негирао и фаворизовање вести наклоњених либералима.

Социолог Далибор Петровић сматра да медијска моћ „Фејсбука” лежи у томе што су методи њихове манипулације далеко суптилнији него што је то случај с традиционалним медијима, јер се одређени садржаји пласирају дозирано, на мала врата, и повезују како са одређеним навикама корисника, тако и са њиховим пријатељима, чиме постају пријемчивији за корисника. Подсећа на експеримент у којем су научници манипулисали садржајем профилне странице за 61 милион корисника на дан избора за амерички Конгрес 2010. Појединци који су видели слике својих пријатеља са информацијом да су управо гласали били су и сами спремнији да гласају у односу на оне који је нису добили или су је добили без слика пријатеља.

„Претпоставља се да је као директна последица овог експеримента више од 300.000 људи одлучило да гласа иако претходно нису то намеравали. Ипак, иако је реч о великом броју људи, они заправо представљају само неколико процената укупног броја и због тога теза о некаквом драматичном режирању избора путем ’Фејсбука’ заправо не стоји”, каже Петровић, доцент на Београдском универзитету.

Он сматра да просечан корисник није заинтересован нити упознат са функционисањем алгоритама на „Фејсбуку” а још мање је свестан да постоје случајеве директне манипулације садржајима. Још га више забрињава то што су људи одустали од трагања за „слободним” информацијама, јер се огромна већина, уз „Гугл” и „Фејбук”, најчешће информише преко апликација медијских кућа којима верују.

„Ван ових оквира ретко ко залази у потрагу за неком информацијом на интернету и то је поражавајуће. Заправо, интернет се претвара у једну врсту телевизије која има одређени број канала (апликација) између којих се корисник опредељује. Он то ради зато што му је са једне стране тако лакше, зато што нема интересовања или времена, али често ни потребних знања да би ’копао’ по интернету”, наводи Петровић.

На „Фејсбуку” је сваки појединачни корисник медиј за себе. Качи вести, коментарише, дели видео-записе. Свако је медиј и свако уређује садржај који пласира и та врста демократизације медија има своје добре и лоше стране. Добра је очигледна – можемо да бирамо чему смо изложени, стичемо статус у заједници коментарисањем догађаја, имамо публику за коју бисмо раније морали да постанемо ТВ лице. Лоша страна је што филтерисање још више ставља људе у ровове и сужава простор за размену мишљења, наводи Дејан Николић, један од оснивача „Њуз нета”.

„Фејсбук” је 2015. остварио приход од 17,93 милијарди долара, 44 одсто више него претходне године. То значи да је успео да створи привлачно окружење за кориснике и увећа њихов број. С друге стране, да их не би отерао претераним пласирањем плаћених садржаја, усавршени су алгоритми (а њих креирају људи), који на основу понашања корисника „уче” шта треба, а шта не треба нудити.

„У том контексту ’Фејсбук’ постаје врло моћна медијска компанија са уређивачком политиком. Да ли је та политика аутоматски зависна од нас и наших филтера или нам се ’гурају’ неки ставови, све док ’Фејсбук’ не изађе јавно с тим биће на нивоу теорија завере. Али јасно је да, уколико постоји жеља за експериментисањем, била она у сврху јачања капацитета да нам се нешто прода или да нас продају некоме, имају фантастично игралиште на којем то могу да раде”, закључује Николић.

Блогер и колумниста „Њујорк тајмса” Рос Даутед упозорава да могућа манипулација сеже много дубље од политике. У виртуелној архитектури нешто што изгледа као насумичан избор, на пример „Гуглов” насловни цртеж „дудл”, усмерава људе на одређене иконе и идеале и учи их како да размишљају о свету. Зато поручује свима да се заложе за то да се моћ „Фејсбука” стално надзире и критички посматра, не само због политичких опредељења корисника, већ „због њихових душа”.

Портал „Гизмодо” је пре приче о штеловању вести објавио како су запослени на једном састанку питали Закерберга да ли имају обавезу да се умешају у кампању против Доналда Трампа, што би лако могло да се реши изменом алгоритма или обавештењем на дан избора