Кад два суда другачије виде исту ситуацију

Ако један пијани возач тешко повреди пешака у Чачку и добије две године затвора, а други пијани возач тешко повреди пешака у Лесковцу и буде осуђен на четири године затвора, онда Србија има неуједначену судску праксу. Иако казна зависи од специфичних околности појединачног случаја, догађа се да у веома сличним ситуацијама буду изречене различите казне у различитим судовима, упркос томе што је Кривични законик исти за све.

Управо због неуједначене судске праксе, министар правде је већ неколико пута најавио укидање апелационих судова у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, што би опет пореметило мрежу судова и тужилаштава.

Апелациони судови одлучују по жалбама на пресуде виших и основних судова и доносе коначну правоснажну пресуду. До 2010. године то је био посао Врховног суда Србије, али је нова судска мрежа поделила надлежност тог суда на четири апелациона суда и Врховни касациони суд. Сада се говори о томе да треба да постоји само један апелациони суд у Србији и био би у Београду, а имао би своја одељења у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. То би могло да значи и да ће суштински све остати исто као сада, али да ће одељење судске праксе у Београду контролисати све пресуде апелационих одељења из та три града.

– Због различите судске праксе током 2013. и 2014. године, Уставни суд је усвојио велики број уставних жалби због повреде права грађана на једнаку заштиту права, односно због неједнаког поступања судова у истим чињеничним и правним ситуацијама. Због тога се намеће потреба да се Врховни касациони суд, као највиши суд у Републици Србији, а такође и апелациони судови, као последња инстанца у великом броју предмета, више ангажују на праћењу судске праксе и њеном уједначавању – закључили су на заједничком састанку председници апелационих судова у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу – Душко Миленковић, Дубравка Дамјановић, Новица Пековић и Драган Јоцић.

Они подсећају да ће уједначавање праксе судова у целој Србији знатно допринети смањењу великог броја представки изјављених Европском суду за људска права против Србије. Зато је неопходно да судска пракса буде уједначена и међу вишим судовима и доследна судској пракси апелационих судова.

Највећи број представки поднето је суду у Стразбуру због неједнаког поступања наших судова у радним споровима. Зато се судије одељења за радне спорове сва четири апелациона суда састају три пута годишње, како би сагледали у којим се случајевима доносе различите одлуке у истим и сличним правним ситуацијама.

– Неједнаке одлуке биле су нарочито уочљиве у сличним радним споровима у којима је учествовао већи број грађана. Такви су, на пример, били поступци вођени поводом потраживања запослених у привредном друштву „Магнохром” д. о. о. Краљево, поступци по захтевима за исплату разлике инвалидских примања, поступци за исплату накнада за прековремени рад и других накнада из радног односа запосленима у МУП-у, као и парнични поступци и управни спорови у вези са усклађивањем војних пензија – каже Дубравка Дамјановић, председница Апелационог суда у Крагујевцу.

Ако у две сличне ситуације два суда у Србији донесу потпуно различиту одлуку, онда за грађане не постоји правна сигурност и правна извесност, које су основни услови да се једна држава може назвати правном.

Зато се сада четири пута годишње одржавају заједничке седнице свих судских одељења и одељења судске праксе сва четири апелациона суда, како би се размотрила сва спорна питања и донеле конкретне мере у циљу уједначавања судске праксе. Осим тога, сваки апелациони суд четири пута годишње организује и састанке са вишим и основним судовима на својим територијама, како би се уједначила судска пракса у свим материјама – у грађанској материји, радним споровима и кривичним поступцима.

– Предмети који нису у складу са судском праксом посебно се евидентирају и враћају се првостепеном суду на допуну. Закључци који се доносе на заједничким седницама коначно усваја Врховни касациони суд (ВКС), а уколико се не слаже са неким закључком апелационих судова, ВКС ће објавити своје мишљење о таквим спорним правним ситуацијама, које ће бити обавезујуће. То ће бити само у случају ако постоје дубоке и дугорочне разлике у судској пракси, као системски поремећај – наводи Снежана Андрејевић, заменица председника ВКС.

Иначе, Врховни касациони суд је на уједначавање судске праксе обавезао и привредне и прекршајне судове, као и Управни суд.