Економија шпијунирања

У визији Марка Зaкерберга која постаје реалност, већина људи на планети повезана је кроз једну апликацију, направљену да оствари њихову мисију – да учини свет отворенијим и повезанијим. Међутим, у исто време, „Фејсбук”, као компанија, далеко је од тога да буде отворена и транспарентна. Оно што се дешава иза зидова ове сложене алгоритамске машинерије која посредује у нашој свакодневној комуникацији јесте нека врста мистерије, црне кутије.

У сваком тренутку њихови алгоритми одлучују које ће информације постати део наше инфо-сфере, колико ће ваших пријатеља видети ваше поруке, шта ће бити цензурисано или обрисано. Ова црна кутија дефинише нове облике рада, експлоатације и генерише огромну количину богатства и моћи за њене власнике, стварајући дубок економски јаз између оних који поседују и контролишу ову платформу и њихових корисника.

На који се начин може вршити независно истраживање оваквих процеса, без увида у код који је заштићен власничким правима и скривен иза зидова корпоративних центара за складиштење и обраду података? У времену у којем све већим бројем економских, социјалних и друштвених интеракција управљају алгоритми, потреба да се створе методе и пракса независног увида у овакве процесе намеће се као један од битнијих изазова.

Наш приступ овом проблему базиран је на анализи великог броја јавно доступних информација које су скривене иза 7.000 патената у власништву „Фејсбука”, објављених информација које се налазе у политикама приватности, као и техничкој анализи саме инфраструктуре платформе.

Сваки ваш клик, лајк, покрет, слика коју сте поставили, локација коју сте посетили, снима се и складишти у „Фејсбуковој” бази података која садржи око 300 милиона гигабајта података о корисницима. Све што радимо на „Фејсбуку” може се описати као облик бесплатног нематеријалног рада. Сваки од више од милијарду корисника ради у просеку 20 минута дневно на лајковању, коментарисању, ажурирању статуса и гледању постова и профила. То је више од 300 милиона сати бесплатног нематеријалног рада који корисници обављају за „Фејсбук” сваког дана.

Овај рад производи ресурсе за алгоритамску обраду која трансформише податке о вашем понашању и навикама у производ. У случају „Фејсбука”, сам производ су ваши профили, ваше навике и интересовања која се продају трећим лицима и компанијама кроз процес таргетованих огласа.

Овај процес није јединствен само за „Фејсбук”. Слична форма економије, која се може назвати економијом надгледања или економијом шпијунирања корисника, карактеристична је и за „Гугл” и неке од највећих интернет компанија.

Међутим, ваше активности на самој платформи само су део података које „Фејсбук” прикупља о вама. Уређаји које користите представљају непресушан извор података и мета података о вашем понашању. Наше истраживање показало је да је на око 50 одсто најпосећенијих интернет страница инсталиран неки од „Фејсбук” колачића, кодова задужених за праћење корисника. На тај начин ова компанија прикупља информације о вашем кретању по интернету. Још драматичнији облик прикупљања података одвија се кроз ваше мобилне уређаје. Наша анализа указала је на застрашујући обим приступа скоро свим врстама садржаја, микрофонима, камерама, локацијама и логовима комуникације.

„Фејсбук” прикупља и размењује ове податке са више од сто партнерских компанија као и са компанијама у њиховом власништву.

Наша анализа „Фејсбук” патената детектовала је велики број интересантних процеса везаних за анализу образаца вашег кретања, анализу и класификацију ваших финансијских трансакција, процену ваших политичких опредељења и етничких афилијација. Неке од скорашњих изјава ове компаније говоре о све учесталијој употреби вештачке интелигенције и машинског учења у циљу бољег разумевања вашег понашања и квалитетније експлоатације ових података.

Негде дубоко испод слојева ових алгоритамских машина могу бити скривени нови облици кршења људских права, нови облици експлоатације и механизми манипулације који могу утицати на милијарде људи.

* Директор „Шер” фондације, један од аутора истраживања „У ’Фејсбуковој’ алгоритамској фабрици”