Ekonomija špijuniranja

U viziji Marka Zakerberga koja postaje realnost, većina ljudi na planeti povezana je kroz jednu aplikaciju, napravljenu da ostvari njihovu misiju – da učini svet otvorenijim i povezanijim. Međutim, u isto vreme, „Fejsbuk”, kao kompanija, daleko je od toga da bude otvorena i transparentna. Ono što se dešava iza zidova ove složene algoritamske mašinerije koja posreduje u našoj svakodnevnoj komunikaciji jeste neka vrsta misterije, crne kutije.

U svakom trenutku njihovi algoritmi odlučuju koje će informacije postati deo naše info-sfere, koliko će vaših prijatelja videti vaše poruke, šta će biti cenzurisano ili obrisano. Ova crna kutija definiše nove oblike rada, eksploatacije i generiše ogromnu količinu bogatstva i moći za njene vlasnike, stvarajući dubok ekonomski jaz između onih koji poseduju i kontrolišu ovu platformu i njihovih korisnika.

Na koji se način može vršiti nezavisno istraživanje ovakvih procesa, bez uvida u kod koji je zaštićen vlasničkim pravima i skriven iza zidova korporativnih centara za skladištenje i obradu podataka? U vremenu u kojem sve većim brojem ekonomskih, socijalnih i društvenih interakcija upravljaju algoritmi, potreba da se stvore metode i praksa nezavisnog uvida u ovakve procese nameće se kao jedan od bitnijih izazova.

Naš pristup ovom problemu baziran je na analizi velikog broja javno dostupnih informacija koje su skrivene iza 7.000 patenata u vlasništvu „Fejsbuka”, objavljenih informacija koje se nalaze u politikama privatnosti, kao i tehničkoj analizi same infrastrukture platforme.

Svaki vaš klik, lajk, pokret, slika koju ste postavili, lokacija koju ste posetili, snima se i skladišti u „Fejsbukovoj” bazi podataka koja sadrži oko 300 miliona gigabajta podataka o korisnicima. Sve što radimo na „Fejsbuku” može se opisati kao oblik besplatnog nematerijalnog rada. Svaki od više od milijardu korisnika radi u proseku 20 minuta dnevno na lajkovanju, komentarisanju, ažuriranju statusa i gledanju postova i profila. To je više od 300 miliona sati besplatnog nematerijalnog rada koji korisnici obavljaju za „Fejsbuk” svakog dana.

Ovaj rad proizvodi resurse za algoritamsku obradu koja transformiše podatke o vašem ponašanju i navikama u proizvod. U slučaju „Fejsbuka”, sam proizvod su vaši profili, vaše navike i interesovanja koja se prodaju trećim licima i kompanijama kroz proces targetovanih oglasa.

Ovaj proces nije jedinstven samo za „Fejsbuk”. Slična forma ekonomije, koja se može nazvati ekonomijom nadgledanja ili ekonomijom špijuniranja korisnika, karakteristična je i za „Gugl” i neke od najvećih internet kompanija.

Međutim, vaše aktivnosti na samoj platformi samo su deo podataka koje „Fejsbuk” prikuplja o vama. Uređaji koje koristite predstavljaju nepresušan izvor podataka i meta podataka o vašem ponašanju. Naše istraživanje pokazalo je da je na oko 50 odsto najposećenijih internet stranica instaliran neki od „Fejsbuk” kolačića, kodova zaduženih za praćenje korisnika. Na taj način ova kompanija prikuplja informacije o vašem kretanju po internetu. Još dramatičniji oblik prikupljanja podataka odvija se kroz vaše mobilne uređaje. Naša analiza ukazala je na zastrašujući obim pristupa skoro svim vrstama sadržaja, mikrofonima, kamerama, lokacijama i logovima komunikacije.

„Fejsbuk” prikuplja i razmenjuje ove podatke sa više od sto partnerskih kompanija kao i sa kompanijama u njihovom vlasništvu.

Naša analiza „Fejsbuk” patenata detektovala je veliki broj interesantnih procesa vezanih za analizu obrazaca vašeg kretanja, analizu i klasifikaciju vaših finansijskih transakcija, procenu vaših političkih opredeljenja i etničkih afilijacija. Neke od skorašnjih izjava ove kompanije govore o sve učestalijoj upotrebi veštačke inteligencije i mašinskog učenja u cilju boljeg razumevanja vašeg ponašanja i kvalitetnije eksploatacije ovih podataka.

Negde duboko ispod slojeva ovih algoritamskih mašina mogu biti skriveni novi oblici kršenja ljudskih prava, novi oblici eksploatacije i mehanizmi manipulacije koji mogu uticati na milijarde ljudi.

* Direktor „Šer” fondacije, jedan od autora istraživanja „U ’Fejsbukovoj’ algoritamskoj fabrici”