У Европи има места само за прогоњене

На парламентарним изборима у Аустрији 2013. није било великих политичких изненађења – коалициони партнери: Народњачка и Социјалдемократска партија изгубили су по неколико процената гласова али су и даље могли да заједнички воде државу. Велико изненађење је, међутим, уследило приликом формирања нове владе. У фотељу министра иностраних послова сео је напредњак Себастијан Курц  (30), у то време а и данас убедљив о најмлађи шеф дипломатије у Европи.

Већ две и по године сте министар за Европу, интеграцију и спољне послове у Савезној влади Аустрије. Да ли сте задовољни својим досадашњим радом?

Задаци министра спољних послова и интеграције захтевни су, али су и веома лепи. Нешто смо већ успели да спроведемо, али је пред нама још много посла. Беч, као једно од званичних седишта Уједињених нација, утврдио је своју позицију града међународног дијалога, на пример преговорима о иранском нуклеарном програму или разговорима о ситуацији у Сирији. На пољу интеграције изградили смо нове структуре, а имајући у виду 90.000 избеглица које смо примили прошле године, отворили смо на десетине хиљада места на курсевима немачког језика и увели течајеве грађанских вредности у циљу боље информисаности о нашим европским вредностима.

Аустрија и Европа суочене су са великим проблемима. Какве изазове ће ситуација у Украјини и на Блиском истоку донети у наредном периоду?

Тренутно смо у Европи суочени са великим изазовима. У случају Украјине наши циљеви су мирно решење за источну Украјину и омогућавање реформи у земљи. Украјина се не сме – као ни друге земље Источног партнерства – приморавати да бира између Европске уније и Русије. Наш циљ за земље попут Украјине, Молдавије и Грузије мора бити решење по принципу „и једно и друго”, не „или-или”. Мир у Европи немогућ је без Русије. На Блиском и Средњем истоку, као и у северној Африци, суочени смо са бројним жариштима, нарочито у Сирији, Ираку и Либији. Недавно су се у оквиру Међународне групе за помоћ Сирији поново за истим столом у Бечу окупили сви важни међународни и регионални чиниоци у сиријском конфликту. Морамо спречити и да се варварство Исламске државе додатно прошири. Либија у томе игра централну улогу, баш као и Сирија и Ирак. На међународној конференцији о Либији у Бечу, непосредно пред састанак контакт-групе за Сирију, новој јединственој влади у Триполију поново је додељена преко потребна међународна помоћ у борби против Исламске државе и кријумчара људи.

Европској унији прети излазак Велике Британије, криза у Грчкој се тешко држи под контролом, источноевропске земље чланице незадовољне су, привредни опоравак ЕУ споро напредује, висока је стопа незапослености… Како видите позицију Аустрије када је реч о овим проблемима?

Избегличка криза, дужничка криза у еврозони или референдум у Великој Британији јасно показују да морамо много учинити како би Европа поново кренула напред. Морамо спровести привредне реформе како бисмо ојачали позиције Европе и Аустрије. Али морамо показати и више замаха када је реч о дугорочном финансирању нашег високог социјалног стандарда. Као министар спољних послова могу гарантовати да ће Аустрија свакако и у будућности бити одговоран партнер у ЕУ. Нарочито је неопходно да имамо компетентну заједничку спољну и безбедносну политику у Европској унији. Али зато је потребан и већи степен супсидијарности, јер ће земље и региони о неким питањима боље одлучити сами.

Међународне санкције Русији најбољи су пример колико је тешко спровести неку заједничку европску меру. Какви су онда заиста изгледи за заједничку европску спољну политику?

Многе актуелне изазове можемо савладати само заједничким европским поступањем – тога је свесно и свих 28 земаља чланица. Тако је и са санкцијама Русији: ЕУ је од почетка јединствена у свом ставу и тако треба да остане и надаље. Али санкције нису саме себи сврха. Наш циљ мора бити мирно решење сукоба у Украјини и дијалог са Русијом. Мир у Европи могућ је само са Русијом.

Да ли би Аустрија у овом тренутку требало да ревидира свој став према неутралности и да се интензивније међународно ангажује? Нарочито с обзиром на примедбе да Аустрија неутралност користи као средство.
Аустрија има дугу традицију неутралности и она је утемељена у уставу. Наша неутралност омогућава нам да будемо место дијалога и да градимо мостове, као у случају преговора о Ирану или Сирији. Али неутралност нас не спречава у томе да будемо одговоран партнер и дамо свој допринос, рецимо, у међународним мировним мисијама – примера ради у оквиру ЕУФОР Алтхеа у Босни или Кфора на Косову или Унифила у Либану.

Избегличка криза потресла је Европску унију до темеља. ЕУ је била немоћна, а нема ни заједничког одговора, нити је он на видику. Како коментаришете поступање ЕУ?

Наш циљ мора бити да заједно зауставимо прилив илегалних миграната у Европу. Европа мора поново бити у стању да сама одлучује о томе ко долази, а ко не. Зато морамо сами озбиљно да заштитимо спољне границе. Не смемо да будемо у ситуацији да смо подложни уценама или да зависимо од суседа попут Турске. Стога нам је потребан план А са снажним обезбеђењем спољних граница. Упоредо с тим морамо пружити већу помоћ на лицу места, како би људи поново имали перспективу у својим земљама порекла, а уједно преко програма за расељавање морамо у Европи циљано прихватити најслабије и оне који су заиста прогоњени.

Балканска рута је затворена. Шта ако сада средоземном рутом више избеглица почне да пристиже у Италију – хоћете ли затворити аустријску границу на југу?

Веома сам захвалан земљама дуж те руте – нарочито Македонији и Србији, али и Хрватској и Словенији – на подршци при затварању западнобалканске руте. Тим затварањем Аустрија је заштићена од великог преоптерећења. Сада је реч о томе да се затворе и алтернативне руте, рецимо средоземна рута преко Либије. Након 90.000 захтева за азил прошле године, и ове године поново имамо већ преко 20.000 захтева. Нико не жели граничне контроле на прелазу Бренер, али ако мере које је Италија обећала не буду делотворне и у Аустрији утврдимо значајан пораст броја илегалних миграната, мораћемо делати да бисмо се заштитили од превеликог оптерећења.

Поједини медији (нпр. „Блик”, „Швајц”) пишу о вама као архитекти новог, тврдог система азила у Европи. Како реагујете на такве коментаре? Колико оштра Европа треба да буде према избеглицама?

Право на азил је јасно регулисано. Али морамо направити разлику између људи којима је заиста потребна заштита и оних који су из економских разлога у потрази за бољим животом. То јесте људски и потпуно разумљиво, али ипак не даје за право да човек одабере земљу у којој ће поднети захтев за азил.

Ваши родитељи су током кризе у Босни примили избеглице. Како сте то доживели?

То искуство је за мене свакако било велико богатство и ја различитост доживљавам као нешто што се подразумева. Гајим дубоко саосећање са људима који беже од рата и морају да оставе за собом све што имају. Али то ми је и показало шта се све у Аустрији може постићи и изградити, уз одговарајуће залагање. Према томе, имам велико поштовање. То и потврђује мој став да је порекло сасвим споредно ако су у првом плану труд и способност.

Разлика између избеглиштва из бивше Југославије и данашње ситуације је у томе што су људи који су ономад дошли у Аустрију заштиту потражили у непосредном суседству, док је неки Авганистанац, који данас бежи у Аустрији, на том путу већ прошао кроз небројене безбедне земље у којима би такође већ био сигуран од рата и прогона. Самим тим је даља миграција ка средњој Европи у многим случајевима и потрага за економски бољим животом.

Србија покушава да што је могуће брже приступи Европској унији. Пут је дуг, а Београд је на самом почетку суочен са хрватском блокадом. Колико дуго та блокада може да траје? Какви су инструменти на располагању ЕУ како би приморала Хрватску да оконча блокаду преговора са Србијом?

Србија је, са премијером Вучићем на челу, већ спровела многе важне реформе и зато и постигла значајан напредак на путу ка ЕУ. Отварање првих поглавља прошлог децембра било је прекретница за Србију на путу ка чланству у ЕУ. Залажемо се за скоро отварање нових поглавља. Билатерална питања треба одвојити од тога и решавати их билатерално.

Аустрија Србији пружа велику подршку у настојањима да приступи Европској унији. Да ли ће Беч и у будућности наставити ту политику?

Србија је упориште стабилности на западном Балкану и важан партнер за нас у региону. Зато Аустрија јесте и наставља да буде међу земљама које Србији пружају највећу подршку на путу ка ЕУ. Тај став се неће променити, то могу да гарантујем, јер приступ Србије и других земаља западног Балкана Европској унији суштински је и у нашем интересу.

Односи Србије и Аустрије су на високом нивоу. Где видите простор за побољшање и продубљење тих односа?

Односи Србије и Аустрије су одлични, а имам и добар однос са премијером Вучићем и министром спољних послова Дачићем. Осим тога је Аустрија и највећи страни улагач у Србији. Има још много привредног потенцијала који би се могао даље развијати. Даље спровођење привредних реформи и борба против корупције јачају привредну позицију Србије, те су стога у заједничком интересу Србије и Аустрије.