U Evropi ima mesta samo za progonjene

Na parlamentarnim izborima u Austriji 2013. nije bilo velikih političkih iznenađenja – koalicioni partneri: Narodnjačka i Socijaldemokratska partija izgubili su po nekoliko procenata glasova ali su i dalje mogli da zajednički vode državu. Veliko iznenađenje je, međutim, usledilo prilikom formiranja nove vlade. U fotelju ministra inostranih poslova seo je naprednjak Sebastijan Kurc  (30), u to vreme a i danas ubedljiv o najmlađi šef diplomatije u Evropi.

Već dve i po godine ste ministar za Evropu, integraciju i spoljne poslove u Saveznoj vladi Austrije. Da li ste zadovoljni svojim dosadašnjim radom?

Zadaci ministra spoljnih poslova i integracije zahtevni su, ali su i veoma lepi. Nešto smo već uspeli da sprovedemo, ali je pred nama još mnogo posla. Beč, kao jedno od zvaničnih sedišta Ujedinjenih nacija, utvrdio je svoju poziciju grada međunarodnog dijaloga, na primer pregovorima o iranskom nuklearnom programu ili razgovorima o situaciji u Siriji. Na polju integracije izgradili smo nove strukture, a imajući u vidu 90.000 izbeglica koje smo primili prošle godine, otvorili smo na desetine hiljada mesta na kursevima nemačkog jezika i uveli tečajeve građanskih vrednosti u cilju bolje informisanosti o našim evropskim vrednostima.

Austrija i Evropa suočene su sa velikim problemima. Kakve izazove će situacija u Ukrajini i na Bliskom istoku doneti u narednom periodu?

Trenutno smo u Evropi suočeni sa velikim izazovima. U slučaju Ukrajine naši ciljevi su mirno rešenje za istočnu Ukrajinu i omogućavanje reformi u zemlji. Ukrajina se ne sme – kao ni druge zemlje Istočnog partnerstva – primoravati da bira između Evropske unije i Rusije. Naš cilj za zemlje poput Ukrajine, Moldavije i Gruzije mora biti rešenje po principu „i jedno i drugo”, ne „ili-ili”. Mir u Evropi nemoguć je bez Rusije. Na Bliskom i Srednjem istoku, kao i u severnoj Africi, suočeni smo sa brojnim žarištima, naročito u Siriji, Iraku i Libiji. Nedavno su se u okviru Međunarodne grupe za pomoć Siriji ponovo za istim stolom u Beču okupili svi važni međunarodni i regionalni činioci u sirijskom konfliktu. Moramo sprečiti i da se varvarstvo Islamske države dodatno proširi. Libija u tome igra centralnu ulogu, baš kao i Sirija i Irak. Na međunarodnoj konferenciji o Libiji u Beču, neposredno pred sastanak kontakt-grupe za Siriju, novoj jedinstvenoj vladi u Tripoliju ponovo je dodeljena preko potrebna međunarodna pomoć u borbi protiv Islamske države i krijumčara ljudi.

Evropskoj uniji preti izlazak Velike Britanije, kriza u Grčkoj se teško drži pod kontrolom, istočnoevropske zemlje članice nezadovoljne su, privredni oporavak EU sporo napreduje, visoka je stopa nezaposlenosti… Kako vidite poziciju Austrije kada je reč o ovim problemima?

Izbeglička kriza, dužnička kriza u evrozoni ili referendum u Velikoj Britaniji jasno pokazuju da moramo mnogo učiniti kako bi Evropa ponovo krenula napred. Moramo sprovesti privredne reforme kako bismo ojačali pozicije Evrope i Austrije. Ali moramo pokazati i više zamaha kada je reč o dugoročnom finansiranju našeg visokog socijalnog standarda. Kao ministar spoljnih poslova mogu garantovati da će Austrija svakako i u budućnosti biti odgovoran partner u EU. Naročito je neophodno da imamo kompetentnu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku u Evropskoj uniji. Ali zato je potreban i veći stepen supsidijarnosti, jer će zemlje i regioni o nekim pitanjima bolje odlučiti sami.

Međunarodne sankcije Rusiji najbolji su primer koliko je teško sprovesti neku zajedničku evropsku meru. Kakvi su onda zaista izgledi za zajedničku evropsku spoljnu politiku?

Mnoge aktuelne izazove možemo savladati samo zajedničkim evropskim postupanjem – toga je svesno i svih 28 zemalja članica. Tako je i sa sankcijama Rusiji: EU je od početka jedinstvena u svom stavu i tako treba da ostane i nadalje. Ali sankcije nisu same sebi svrha. Naš cilj mora biti mirno rešenje sukoba u Ukrajini i dijalog sa Rusijom. Mir u Evropi moguć je samo sa Rusijom.

Da li bi Austrija u ovom trenutku trebalo da revidira svoj stav prema neutralnosti i da se intenzivnije međunarodno angažuje? Naročito s obzirom na primedbe da Austrija neutralnost koristi kao sredstvo.
Austrija ima dugu tradiciju neutralnosti i ona je utemeljena u ustavu. Naša neutralnost omogućava nam da budemo mesto dijaloga i da gradimo mostove, kao u slučaju pregovora o Iranu ili Siriji. Ali neutralnost nas ne sprečava u tome da budemo odgovoran partner i damo svoj doprinos, recimo, u međunarodnim mirovnim misijama – primera radi u okviru EUFOR Althea u Bosni ili Kfora na Kosovu ili Unifila u Libanu.

Izbeglička kriza potresla je Evropsku uniju do temelja. EU je bila nemoćna, a nema ni zajedničkog odgovora, niti je on na vidiku. Kako komentarišete postupanje EU?

Naš cilj mora biti da zajedno zaustavimo priliv ilegalnih migranata u Evropu. Evropa mora ponovo biti u stanju da sama odlučuje o tome ko dolazi, a ko ne. Zato moramo sami ozbiljno da zaštitimo spoljne granice. Ne smemo da budemo u situaciji da smo podložni ucenama ili da zavisimo od suseda poput Turske. Stoga nam je potreban plan A sa snažnim obezbeđenjem spoljnih granica. Uporedo s tim moramo pružiti veću pomoć na licu mesta, kako bi ljudi ponovo imali perspektivu u svojim zemljama porekla, a ujedno preko programa za raseljavanje moramo u Evropi ciljano prihvatiti najslabije i one koji su zaista progonjeni.

Balkanska ruta je zatvorena. Šta ako sada sredozemnom rutom više izbeglica počne da pristiže u Italiju – hoćete li zatvoriti austrijsku granicu na jugu?

Veoma sam zahvalan zemljama duž te rute – naročito Makedoniji i Srbiji, ali i Hrvatskoj i Sloveniji – na podršci pri zatvaranju zapadnobalkanske rute. Tim zatvaranjem Austrija je zaštićena od velikog preopterećenja. Sada je reč o tome da se zatvore i alternativne rute, recimo sredozemna ruta preko Libije. Nakon 90.000 zahteva za azil prošle godine, i ove godine ponovo imamo već preko 20.000 zahteva. Niko ne želi granične kontrole na prelazu Brener, ali ako mere koje je Italija obećala ne budu delotvorne i u Austriji utvrdimo značajan porast broja ilegalnih migranata, moraćemo delati da bismo se zaštitili od prevelikog opterećenja.

Pojedini mediji (npr. „Blik”, „Švajc”) pišu o vama kao arhitekti novog, tvrdog sistema azila u Evropi. Kako reagujete na takve komentare? Koliko oštra Evropa treba da bude prema izbeglicama?

Pravo na azil je jasno regulisano. Ali moramo napraviti razliku između ljudi kojima je zaista potrebna zaštita i onih koji su iz ekonomskih razloga u potrazi za boljim životom. To jeste ljudski i potpuno razumljivo, ali ipak ne daje za pravo da čovek odabere zemlju u kojoj će podneti zahtev za azil.

Vaši roditelji su tokom krize u Bosni primili izbeglice. Kako ste to doživeli?

To iskustvo je za mene svakako bilo veliko bogatstvo i ja različitost doživljavam kao nešto što se podrazumeva. Gajim duboko saosećanje sa ljudima koji beže od rata i moraju da ostave za sobom sve što imaju. Ali to mi je i pokazalo šta se sve u Austriji može postići i izgraditi, uz odgovarajuće zalaganje. Prema tome, imam veliko poštovanje. To i potvrđuje moj stav da je poreklo sasvim sporedno ako su u prvom planu trud i sposobnost.

Razlika između izbeglištva iz bivše Jugoslavije i današnje situacije je u tome što su ljudi koji su onomad došli u Austriju zaštitu potražili u neposrednom susedstvu, dok je neki Avganistanac, koji danas beži u Austriji, na tom putu već prošao kroz nebrojene bezbedne zemlje u kojima bi takođe već bio siguran od rata i progona. Samim tim je dalja migracija ka srednjoj Evropi u mnogim slučajevima i potraga za ekonomski boljim životom.

Srbija pokušava da što je moguće brže pristupi Evropskoj uniji. Put je dug, a Beograd je na samom početku suočen sa hrvatskom blokadom. Koliko dugo ta blokada može da traje? Kakvi su instrumenti na raspolaganju EU kako bi primorala Hrvatsku da okonča blokadu pregovora sa Srbijom?

Srbija je, sa premijerom Vučićem na čelu, već sprovela mnoge važne reforme i zato i postigla značajan napredak na putu ka EU. Otvaranje prvih poglavlja prošlog decembra bilo je prekretnica za Srbiju na putu ka članstvu u EU. Zalažemo se za skoro otvaranje novih poglavlja. Bilateralna pitanja treba odvojiti od toga i rešavati ih bilateralno.

Austrija Srbiji pruža veliku podršku u nastojanjima da pristupi Evropskoj uniji. Da li će Beč i u budućnosti nastaviti tu politiku?

Srbija je uporište stabilnosti na zapadnom Balkanu i važan partner za nas u regionu. Zato Austrija jeste i nastavlja da bude među zemljama koje Srbiji pružaju najveću podršku na putu ka EU. Taj stav se neće promeniti, to mogu da garantujem, jer pristup Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji suštinski je i u našem interesu.

Odnosi Srbije i Austrije su na visokom nivou. Gde vidite prostor za poboljšanje i produbljenje tih odnosa?

Odnosi Srbije i Austrije su odlični, a imam i dobar odnos sa premijerom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Dačićem. Osim toga je Austrija i najveći strani ulagač u Srbiji. Ima još mnogo privrednog potencijala koji bi se mogao dalje razvijati. Dalje sprovođenje privrednih reformi i borba protiv korupcije jačaju privrednu poziciju Srbije, te su stoga u zajedničkom interesu Srbije i Austrije.