Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пресвлачење Двери

Преко ноћи Двери су постале све супротно од онога за шта су се претходних петнаест година залагале
Новица Коцић

Уздржавао сам се од јавних коментара на тему странке Двери, јер нисам желео да у узаврелој предизборној атмосфери својим јавним ставом према једној опозиционој партији у предизборно (не)време будем етикетиран као неко ко „ради” у корист Вучића, Паровића, Шешеља или неког трећег. У Србији Илије Чворовића из „Балканског шпијуна”, поготово у време предизборних кампања, преовлађује устаљени клише да свако ради за неког и да нема никог у политици ко не ради за неког.

Сачекао сам да се смире емоције распламсане после разлаза који се пре годину дана десио међу нама који смо до тада стварали и водили Двери.

Међутим, избори су се завршили, нова Скупштина се конституисала, а одређени поступци и намере добиле су на политичкој „читљивости”.

Двери су преко ноћи постале све супротно од онога за шта су се претходних петнаест година залагале. Од надстраначког Покрета без култа вође постале су саставни део класичног страначко-паразитског система са култом недодирљивог политичког „месије”. Када са позиције члана старешинства у тадашњим Дверима нисам успео да спречим изневеравање основних начела и идеја на којима се покрет заснивао, исти сам напустио.

Како у пракси изгледа мењање ставова због прагматичних циљева?

Изгледа тако да је геј парада у једној емисији постала „небитна и неважна” тема (што је у сагласности с новом страначком доктрином) (видети:1), али је геј парада у истој емисији представљена и као почетак марша кроз институције (2) и означава много озбиљнији, дубљи и вишеслојнији проблем (што је у складу с познатим дотадашњим дугогодишњим ставом). Дакле, ова два става логички се потиру.

На сличан начин се, логиком политичке „перестројке”, одиграла и промена раније дефинисане политике према Русији, јавним и ничим неизазваним одрицањем од русофилства (3) која се затим претворила у близнакињу Коштуничине политике војне и политичке неутралности. Политика неутралности сама по себи не мора да буде спорна, али је спорно тврдити да се политика Двери према Русији није променила, ако се има у виду да је ранија политичка агенда била – оштро против неутралности. Истовремено, чак је и омражени НАТО преко ноћи постао партнер са којим се може сарађивати.(4).

Утисак о губљењу политичког компаса ствара се и кроз организацију заједничког протеста са Чедом, Чанком, Пајтићем, Радуловићем Тадићем и – ЛГБТ организацијама. Оно што је 2015. године изгледало као научна фантастика (сарадња Двери са Чедом, Тадићем, ЛГБТ организацијама, уз подршку америчког амбасадора) већ 2016. постало је стварност. Зарад „вишег” циља, односно уласка у Скупштину или власт, Дверима је свака помоћ постала добродошла.

Посебно пада у очи сарадња с Борисом Тадићем, и то ни мање ни више него у вези са изборном крађом. Запањујуће је било гледати у истом строју Двери и Бориса Тадића, јер управо су Двери 2012. подигле тужбу против Тадића (5) као „организатора удруженог злочиначког подухвата” и – крађе на изборима! На скупу против изборне крађе 17. маја 2012. Бошко Обрадовић је носио лутку Бориса Тадића у пругастом затворском оделу. Ове 2016. са истим Тадићем је раме уз раме у заједничком фронту против наводне изборне крађе.

Искуство нас учи да непринципијелност, губљење политичког идентитета, с једне, и улазак у дужничко-поверилачки однос за учињене услуге, с друге стране, иду у пакету. У политици нема бесплатне вечере.

Узгред, очигледно је да је матрица деловања новог ДОС-а остала иста као у времену када је рушен Милошевић. Уместо Милошевића данас је Вучић „страшило” које под истом капом и режијом окупља Чеду, Санду, Чанка, Пајтића, Радуловића, ЛГБТ организације, паткицу и – Двери. Већ виђено.

„Катарза” у политици се увек дешава у име неког „вишег” циља. Да ли је тај циљ цензус, улазак у власт или „светла” европска будућност мање је битно од чињенице о радикалној промени унутрашњег устројства, политичког курса, самим тим и целокупног идентитета.

У том смислу, политички је легитиман и став који су Двери прихватиле, а који оправдава коришћење свих средстава за постизање одређеног политичког циља (као што је поменуто прихватање подршке Бориса Тадића и америчког амбасадора у циљу преласка цензуса, или прихватање позива Александра Вучића у вези са формирањем нове владе, свега неколико недеља после оптужби за изборну крађу).

Међутим, усвајањем сувог политичког прагматизма за свој нови идентитет недопустиво и лицемерно је говорити о „Светосавској филозофији живота” (6), о „моралу, части и поштењу” у политици (7). Јер кад политика ситуационог морала превлада (о чему поменути примери говоре), онда је поштеније и доследније позивати се на Макијавелија као узор, а не на владику Николаја Велимировића. Јер Владика Николај сведочи да је недопустиво постојање двојног морала (8), односно једног морала који важи у политици, а другог у приватном животу. То се зове лицемерје.

Дакле, лицемерно је даље заклањање иза Светог Саве или Богородице (која је чак стилизована на страначком грбу Двери), а у пракси прихватати филозофију да циљ оправдава средство.

Није ово први пут од почетка вишестраначја у Србији да присуствујемо пресвлачењу идејно-политичких дресова и преузимању дијаметрално супротних ставова. Сетимо се само до тада непојмљиве сарадње Дачићевог СПС и демократа након изручења Слободана Милошевића Хагу. Или преваре која је кренула с балкона Народног позоришта и конвертовања Вука Драшковића од националисте у водећег аутошовинисту. Да ли је, две и по деценије после балкона Народног позоришта Вука Драшковића и шеснаест година после ДОС-а, с балкона Републичке изборне комисије Бошка Обрадовића кренула нова политичка превара и – нови ДОС? Остаје, дакле, да се види који су прави разлози идејне и политичке метаморфозе Двери.

Члан старешинства Двери до јуна 2015.

https://www.youtube.com/watch?v=4O9fxI2E-2o&feature=youtu.be (погледати на 1:00)

https://www.youtube.com/watch?v=4O9fxI2E-2o&feature=youtu.be (погледати на 4:10)

https://www.youtube.com/watch?v=Ok9-yO9U9IY   (погледати на 5:10).

 https://www.youtube.com/watch?v=Q9Mu35cJ7Qw (погледати на 2:00)

(http://www.kurir.rs/protestna-setnja-dveri-u-centru-beograda-clanak-231856)

https://www.youtube.com/watch?v=B6Dv5S30Lps

https://www.youtube.com/watch?v=4O9fxI2E-2o&feature=youtu.be (погледати од 11:25)

https://svetosavlje.org/sr/misionarska-pisma/75/

Коментари40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.