Градска слава без градоначелника

Откако је јуче Александар Вучић, мандатар за састав нове владе, обелоданио да су за рушење под фантомкама у Савамали у ноћи између 24. и 25. априла одговорни највиши органи градске власти, као главно питање се појавило – на кога је лидер СНС-а тачно мислио?

Прва „типовања” у јавности, иако Вучић није навео ниједно име, усмерена су на градоначелника Синишу Малог, а потом и на градског менаџера Горана Весића и председника Скупштине града Николу Никодијевића – три стуба престоничке власти.

Вучић је додуше похвалио резултате рада Синише Малог који се ни речју још није огласио. Како смо незванично сазнали, градоначелник се до даљег неће ни обраћати јавности. Он се није појавио ни на градској слави у Вазнесењској цркви, али ни на свечаном пријему истим поводом у Старом двору. На славском пријему Горан Весић је пожелео добродиошлицу гостима али се потом кратко задржао, док је заменик градоначелника Андреја Младеновић новинарима рекао да је градоначелник спречен.  

Како је највиша градска власт директно прозвана за мистериозно рушење у Херцеговачкој улици, појавило се још једно питање – да ли ће Синиша Мали поднети оставку и под којим условима, односно да ли ће га смењивати одборници који су га и именовали на садашњу позицију?

Оставка или изгласавање неповерења у Скупштини града две су опције које предвиђају највиши акти. Ако се испостави да је Мали особа најодговорнија за дешавања у Савамали о којима јавност бруји већ месец и по дана и због тога поднесе оставку, Скупштина града мора у року од 30 дана, већином гласова укупног броја одборника, да изабере новог челног човека (из редова одборника), али и новог заменика и чланове већа јер сви они су и постављени на предлог градоначелника.

Како би садашња власт до редовних избора 2018. године наставила да води град, Скупштина би теоретски за новог градоначелника могла да изабере Андреју Младеновића, али само под условом да поново добије одборнички мандат.

У случају да је градоначелник одговоран, а не поднесе оставку, захтев за смену уз образложење треба да преда трећина одборника градског парламента, а седница на којој би се то разматрало морала би да буде одржана 15 дана од подношења захтева.

И у овој ситуацији, ако се изгласа неповерење, на истој седници или најкасније за 30 дана морају се изабрати нови градоначелник, заменик и већници. До избора новог руководства текуће послове у граду обављају дотадашњи градоначелник, заменик и већници.

Ако до смене дође, а у року од 30 дана се не изабере ново градско руководство, распушта се Скупштина, а влада ће морати да уведе привремене мере и формира Привремени орган који обавља само хитне послове.

Да у пракси, због недоречености у закону, и није увек тако, потврђује смена Драгана Ђиласа у септембру 2013. године. Напредњаци су уз подршку СПС-а, дотадашњих коалиционих партнера ДС-а, сменили Ђиласа, али у наредних месец дана није изабрано ново руководство. У новембру је уведен Привремени орган са Синишом Малим на челу који је међу „хитне и неодложне послове” уврстио и смену појединих градских секретара.

Ко је из врха градске власти одговоран, да ли ће бити смењен, да ли ће због тога бити уведене привремене мере – сазнаће се кад истрага буде завршена. Али, ако Мали буде смењен као и Ђилас, то у модерној историји престоничког парламентаризма неће бити једина два таква свргавања.

У септембру 1997. са чела престонице смењен је Зоран Ђинђић који је као председник Скупштине, по тадашњем закону, био и градоначелник. Његова смена, како сведочи неколицина тадашњих одборника, организована је тако што је његов заменик Милан Божић (СПО) хитно сазвао седницу Скупштине док је Ђинђић био на путу. Уз подршку СПС-а смену су изгласали СПО-овци, дотадашњи партнери демократа.