Gradska slava bez gradonačelnika

Otkako je juče Aleksandar Vučić, mandatar za sastav nove vlade, obelodanio da su za rušenje pod fantomkama u Savamali u noći između 24. i 25. aprila odgovorni najviši organi gradske vlasti, kao glavno pitanje se pojavilo – na koga je lider SNS-a tačno mislio?

Prva „tipovanja” u javnosti, iako Vučić nije naveo nijedno ime, usmerena su na gradonačelnika Sinišu Malog, a potom i na gradskog menadžera Gorana Vesića i predsednika Skupštine grada Nikolu Nikodijevića – tri stuba prestoničke vlasti.

Vučić je doduše pohvalio rezultate rada Siniše Malog koji se ni rečju još nije oglasio. Kako smo nezvanično saznali, gradonačelnik se do daljeg neće ni obraćati javnosti. On se nije pojavio ni na gradskoj slavi u Vaznesenjskoj crkvi, ali ni na svečanom prijemu istim povodom u Starom dvoru. Na slavskom prijemu Goran Vesić je poželeo dobrodiošlicu gostima ali se potom kratko zadržao, dok je zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović novinarima rekao da je gradonačelnik sprečen.  

Kako je najviša gradska vlast direktno prozvana za misteriozno rušenje u Hercegovačkoj ulici, pojavilo se još jedno pitanje – da li će Siniša Mali podneti ostavku i pod kojim uslovima, odnosno da li će ga smenjivati odbornici koji su ga i imenovali na sadašnju poziciju?

Ostavka ili izglasavanje nepoverenja u Skupštini grada dve su opcije koje predviđaju najviši akti. Ako se ispostavi da je Mali osoba najodgovornija za dešavanja u Savamali o kojima javnost bruji već mesec i po dana i zbog toga podnese ostavku, Skupština grada mora u roku od 30 dana, većinom glasova ukupnog broja odbornika, da izabere novog čelnog čoveka (iz redova odbornika), ali i novog zamenika i članove veća jer svi oni su i postavljeni na predlog gradonačelnika.

Kako bi sadašnja vlast do redovnih izbora 2018. godine nastavila da vodi grad, Skupština bi teoretski za novog gradonačelnika mogla da izabere Andreju Mladenovića, ali samo pod uslovom da ponovo dobije odbornički mandat.

U slučaju da je gradonačelnik odgovoran, a ne podnese ostavku, zahtev za smenu uz obrazloženje treba da preda trećina odbornika gradskog parlamenta, a sednica na kojoj bi se to razmatralo morala bi da bude održana 15 dana od podnošenja zahteva.

I u ovoj situaciji, ako se izglasa nepoverenje, na istoj sednici ili najkasnije za 30 dana moraju se izabrati novi gradonačelnik, zamenik i većnici. Do izbora novog rukovodstva tekuće poslove u gradu obavljaju dotadašnji gradonačelnik, zamenik i većnici.

Ako do smene dođe, a u roku od 30 dana se ne izabere novo gradsko rukovodstvo, raspušta se Skupština, a vlada će morati da uvede privremene mere i formira Privremeni organ koji obavlja samo hitne poslove.

Da u praksi, zbog nedorečenosti u zakonu, i nije uvek tako, potvrđuje smena Dragana Đilasa u septembru 2013. godine. Naprednjaci su uz podršku SPS-a, dotadašnjih koalicionih partnera DS-a, smenili Đilasa, ali u narednih mesec dana nije izabrano novo rukovodstvo. U novembru je uveden Privremeni organ sa Sinišom Malim na čelu koji je među „hitne i neodložne poslove” uvrstio i smenu pojedinih gradskih sekretara.

Ko je iz vrha gradske vlasti odgovoran, da li će biti smenjen, da li će zbog toga biti uvedene privremene mere – saznaće se kad istraga bude završena. Ali, ako Mali bude smenjen kao i Đilas, to u modernoj istoriji prestoničkog parlamentarizma neće biti jedina dva takva svrgavanja.

U septembru 1997. sa čela prestonice smenjen je Zoran Đinđić koji je kao predsednik Skupštine, po tadašnjem zakonu, bio i gradonačelnik. Njegova smena, kako svedoči nekolicina tadašnjih odbornika, organizovana je tako što je njegov zamenik Milan Božić (SPO) hitno sazvao sednicu Skupštine dok je Đinđić bio na putu. Uz podršku SPS-a smenu su izglasali SPO-ovci, dotadašnji partneri demokrata.