Живим живот како желим

Македонска певачица ромског порекла, текстописац и хуманитарка. То је Есма Реџепова. Уметница која је наступила на више од 15.000 концерата у 30 земаља света, од чега је 2.000 одржала у хуманитарне сврхе. Са покојним супругом Стевом Теодосијевским подигла је 47 деце и примила велики број признања за свој хуманитарни рад.

У Београд долази како би 12. јуна наступила на Миксер фестивалу са својим старим знанцима из групе „Мостар севдах реунион”. У интервјуу за „Политику” каже да ће то бити концерт за душу и уживање

Ускоро ћете да заокружите шест деценија каријере. Како бисте сумирали те године професионалног живота и рада?

Ни сама не могу да верујем да постојим скоро 60 година. Кад сумирам све ове године, наравно, било је и лепих, а и лоших тренутака. Током ових година имала сам блиставу каријеру, достигла све што се само пожелети може.

Када бих почела да набрајам била би дуга листа награда и признања. Мислим да сам на професионалном плану постигла максимум, да се не може постићи више од овога. Задовољна сам и на приватном плану.

Имала сам добар брак, нисам била биолошка мајка, али сам била мама 47 дечака и једне девојчице, испунила ми се и та жеља. Све у свему, живот испуњен радошћу и успесима.

Колико вам је било тешко током свих тих деценија?

Наш народ каже: „Кад се хоће, ништа није тешко”. Све сам радила са много љубави, тако да кад се сумирају ти резултати, оно што је било тешко, заборавља се.

Шта вас је чинило срећном?

Мене ситнице чине срећном. Срећна сам кад некоме помогнем. Срећна сам кад се неко сети да постојим и јави ми се телефоном. Срећна сам кад видим да се двоје воле.

Тешко је ово питање. Исто као кад питате мајку које дете највише воли. Мени је свугде где наступам лепо. Чини ме срећном публика која је дошла да чује моју песму.

Где нисте били, а волели бисте да представите музику народа којем припадате?

Једна од ретких земаља у којој нисам била је Кина, а надам се да ће ми се и та жеља испунити.

Током свих тих година бављења музиком усвојили сте четрдесет осморо деце. Како бисте, у најкраћем, описали тај део свог истински богатог живота?

Свака жена жели да буде мајка, то је инстинкт који имају све жена. Судбина није хтела да родим дете. Моја жеља за децом је била задовољена тиме што сам подигла 47 дечака и једну девојчицу.

Мислим да сам задовољила своју жељу за материнством. Расли су поред мене, бринула сам се за њих као права мајка, прележала сам и ја њихове богиње, заушке, температуру. Била сам уз њих и кад су се заљубљивали и били тужни због неузвраћене љубави.

Зову вас краљицом ромске музике. Постали сте легенда за живота. Да ли вас то оптерећује и обавезује?

Не осећам се уопште оптерећено. Ја само живим свој живот онако како ја желим. Себе не видим изнад обичног света, већ сам једна од њих. Желим да помажем људима, цео живот се бавим хуманитарним радом, то не чиним да би се о мени причало, радим тако јер ме то чини срећном.

У Београду ћете наступити са групом „Мостар севдах реунион”. Како бисте описали њихов рад?

„Мостар севдах реунион” је група која негује севдах. Они су мукотрпно радили да би се пробили на светском музичком тржишту, што ни мало није лака ствар. Имам дугогодишњу сарадњу са њима, још кад су снимали свој прци це-де, ја сам била гошћа на њему. Иначе смо добри пријатељи и дружимо се кад год нам се укаже прилика.