Ердоганов лов на издајнике у Немачкој

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Бурне реакције и тешке речи, најпре новог турског премијера и његових сарадника, а потом и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана можда у Немачкој и не би биле тако драматично схваћене да сви немачки посланици турског порекла нису добили претње смрћу одмах пошто је Бундестаг усвојио резолуцију којом покољ око милион и по Јермена у време Османског царства назива геноцидом.

Од прошле суботе Ердоган не престаје у наступима који преносе турске телевизије да оптужује немачке посланике турског порекла да имају „нечисту крв”, јер су подржали резолуцију о геноциду над Јерменима, злочину за који Турци тврде да није био геноцид и да је број погинулих преувеличан.

„Да ли се понекада појаве људи који имају нечисту крв? Наравно да да. Али наша нација им даје лекцију коју су заслужили”, рекао је Ердоган, додајући да су „понекад то чланови парламента у Немачкој који оптужују сопствену земљу за геноцид”.

Он је за њих рекао да су „продужена рука сепаратиста у Турској”, мислећи на Радничку партију Курдистана (ПКК), коју и Турска и Немачка сврставају у терористичке организације. Његова претња се односи на 11 посланика Бундестага који имају турске корене, а пре свега на лидера опозиционих Зелених Џема Ездемира, који је иницирао доношење ове резолуције у којој се истиче и одговорност тадашњег Немачког царства за геноцид над Јерменима. Упркос томе, посланици су добили претње смрћу, а интернетом је почео да кружи постер са њиховим фотографијама у којем су они означени као својеврсна „пета колона”.

„Заиста сам забринут. Нисам ово очекивао”, рекао је за први канал немачког јавног сервиса АРД посланик Зелених Езкан Мутлу. „Никад нисам доживео овако нешто. Нека манијакална, луда особа може да чује ово и помисли: ’Вођа нам је дао своје наређење.’ Многи људи у Турској су убијени тако.”

Лидер Зелених указује пак на постојање „турске Пегиде”, то јест турске верзије ултрадесничарског Покрета Европљана против исламизације Запада.

„Крајње десничарски радикализам није само немачка привилегија. Он постоји и у Турској и међу немачким Турцима”, рекао је за дневни лист „Велт” Ездемир, којем је полиција појачала обезбеђење око његовог стана у Берлину.

Познаваоци прилика кажу да у Немачкој ради не тако мали број организација под јаким утицајем Ердогана. Како пише „Тагесшпигл”, једна од њих је Унија турско-европских демократа (УЕТД), која тврди да заступа три милиона Турака у Немачкој, а недавно је подржала Ердоганову идеју да се, због гласања за резолуцију, тестира крв немачких парламентараца и провери да ли су заиста Турци.

И Турско-исламска унија за религијска питања (ДИТИБ) као и Исламистичка организација Мили Герус (ИГМГ) сматрају се истуреном руком Ердоганове политике и то кроз деловање у око 900 џамија широм Немачке. ДИТИБ је под директном контролом турске државе, која шаље хоџе за сваку џамију, док је ИГМГ „независан”, али пропагира искључиво Ердогана, па не чуди да је бивши генерални секретар ИГМГ-а сада посланик Ердоганове партије.

Осим тога, ту су и медији на турском језику и проердогански настројени турски пословни кругови у Немачкој, међу којима се истиче бизнисмен Ремзи Ару. Да Ердоганов лоби у Турској није тако мали, делом сведочи и то што је уочи гласања о резолуцији протестно писмо Бундестагу подржало чак 557 организација у Немачкој.

Утицај турског председника је очигледно јак, па су због тога претње немачким парламентарцима и озбиљно схваћене. Према речима посланице Левице Севим Дагделен, она је примила бројне претње смрћу и нападима.

„Интересантно је да се у порукама, с једне стране, признаје геноцид над Јерменима, а с друге, пориче, Мени је речено да одем ’на одмор у Бухенвалд’ (некадашњи нацистички концентрациони логор) и да ми је глава уцењена. Мејлови мржње су мешавина антисемитизма, расистичке мржње према Јерменима, насилних сексуалних фантазија и националистичке мегаломаније”, рекла је ова посланица турског порекла за „Дојче веле”, истичући Ердоганов утицај на многе организације у Немачкој. „Сада се суочавамо са претходно непознатом мобилизацијом националистичких, фашистичких и исламистичких кругова, који желе у Немачкој да примене Ердоганову политику насиља. Немачка влада ћутке посматра те инциденте. Плашим се да ће то Немачка морати скупо да плати.”

И док из Анкаре стижу претње, канцеларка Ангела Меркел реаговала је поприлично млако, рекавши да су Ердоганове оптужбе на рачун посланика „крајње несхватљиве”, те да је одлука Бундестага суверена и да се мора поштовати. Прва оштра реакција из Берлина стигла је прекјуче од председника Бундестага Норберта Ламерта, који је на почетку седнице парламента поручио Ердогану да оптужбе да су чланови парламента продужене руке терориста одбија у свакој форми.

„Прихватамо сваку критику. Толерисаћемо чак и личне нападе и полемике. Али свако ко покуша да претњама врши притисак на поједине посланике мора да зна да је напао цео парламент”, казао је Ламерт, додајући да се „претње и увреде пуне мржње, нажалост, промовишу кроз изјаве високих турских политичара”. „Нисам мислио да је могуће да један демократски изабрани председник у 21. веку повезује критику демократски изабраних посланика немачког Бундестага са сумњом у њихово турско порекло.”

Ламертово обраћање пропратио је велики аплауз посланика, па и саме Меркелове која је присуствовала заседању.

Коментатор дневног листа „Зидојче цајтунг” Штефан Браун сматра да је Ламерт рекао оно што је Мерекелова одавно морала да каже. Он сматра да су канцеларкине реакције „досад биле на пола срца”, а њено захтевање објашњења и потом објашњавање, уз оцену да су Ердоганове претње „несхватљиве”, он види као њену уобичајену тактику када се суочи са борбеним мачо мушкарцима. И док бивши и садашњи баварски премијери, како каже Браун, добро знају колико њена тактика може бити непријатна, Ердоган долази из света у којем функционишу другачији кодови и поруке.

„И они који су плаћени да му аплаудирају не верују много у изјаве које не долазе са врха. Уколико Меркелова жели да избегне нападе и одреди границу, онда мора против Ердогана сада да изабере речи попут Ламертових. То је постало питање самопоштовања”, истиче он.

Коментатор и један од уредника „Шпигла” Штефан Куцмани сматра да би Меркелова требало да уради више од покрета руку, то јест да и из свега извуче закључке.

„Колико год је то тешко рећи, немачко-турски односи су се заглибили”, истиче он и додаје да ЕУ мора бити спремна, ако је неопходно, да одустане од договора са Турском о избеглицама, те да нађе сопствено решење на својој територији.

А на даље Ердоганове претње, каже он, Немачка мора да одговори онако како је то урадио председник Бундестага Ламерт: хладним и јасним речима, без мржње, али и без уступака. Кузмани сматра да са Ердоганом нема сарадње, те да „остаје само нада да ће нека будућа турска влада заиста хтети партнерство”.