Erdoganov lov na izdajnike u Nemačkoj

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Burne reakcije i teške reči, najpre novog turskog premijera i njegovih saradnika, a potom i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana možda u Nemačkoj i ne bi bile tako dramatično shvaćene da svi nemački poslanici turskog porekla nisu dobili pretnje smrću odmah pošto je Bundestag usvojio rezoluciju kojom pokolj oko milion i po Jermena u vreme Osmanskog carstva naziva genocidom.

Od prošle subote Erdogan ne prestaje u nastupima koji prenose turske televizije da optužuje nemačke poslanike turskog porekla da imaju „nečistu krv”, jer su podržali rezoluciju o genocidu nad Jermenima, zločinu za koji Turci tvrde da nije bio genocid i da je broj poginulih preuveličan.

„Da li se ponekada pojave ljudi koji imaju nečistu krv? Naravno da da. Ali naša nacija im daje lekciju koju su zaslužili”, rekao je Erdogan, dodajući da su „ponekad to članovi parlamenta u Nemačkoj koji optužuju sopstvenu zemlju za genocid”.

On je za njih rekao da su „produžena ruka separatista u Turskoj”, misleći na Radničku partiju Kurdistana (PKK), koju i Turska i Nemačka svrstavaju u terorističke organizacije. Njegova pretnja se odnosi na 11 poslanika Bundestaga koji imaju turske korene, a pre svega na lidera opozicionih Zelenih Džema Ezdemira, koji je inicirao donošenje ove rezolucije u kojoj se ističe i odgovornost tadašnjeg Nemačkog carstva za genocid nad Jermenima. Uprkos tome, poslanici su dobili pretnje smrću, a internetom je počeo da kruži poster sa njihovim fotografijama u kojem su oni označeni kao svojevrsna „peta kolona”.

„Zaista sam zabrinut. Nisam ovo očekivao”, rekao je za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD poslanik Zelenih Ezkan Mutlu. „Nikad nisam doživeo ovako nešto. Neka manijakalna, luda osoba može da čuje ovo i pomisli: ’Vođa nam je dao svoje naređenje.’ Mnogi ljudi u Turskoj su ubijeni tako.”

Lider Zelenih ukazuje pak na postojanje „turske Pegide”, to jest turske verzije ultradesničarskog Pokreta Evropljana protiv islamizacije Zapada.

„Krajnje desničarski radikalizam nije samo nemačka privilegija. On postoji i u Turskoj i među nemačkim Turcima”, rekao je za dnevni list „Velt” Ezdemir, kojem je policija pojačala obezbeđenje oko njegovog stana u Berlinu.

Poznavaoci prilika kažu da u Nemačkoj radi ne tako mali broj organizacija pod jakim uticajem Erdogana. Kako piše „Tagesšpigl”, jedna od njih je Unija tursko-evropskih demokrata (UETD), koja tvrdi da zastupa tri miliona Turaka u Nemačkoj, a nedavno je podržala Erdoganovu ideju da se, zbog glasanja za rezoluciju, testira krv nemačkih parlamentaraca i proveri da li su zaista Turci.

I Tursko-islamska unija za religijska pitanja (DITIB) kao i Islamistička organizacija Mili Gerus (IGMG) smatraju se isturenom rukom Erdoganove politike i to kroz delovanje u oko 900 džamija širom Nemačke. DITIB je pod direktnom kontrolom turske države, koja šalje hodže za svaku džamiju, dok je IGMG „nezavisan”, ali propagira isključivo Erdogana, pa ne čudi da je bivši generalni sekretar IGMG-a sada poslanik Erdoganove partije.

Osim toga, tu su i mediji na turskom jeziku i proerdoganski nastrojeni turski poslovni krugovi u Nemačkoj, među kojima se ističe biznismen Remzi Aru. Da Erdoganov lobi u Turskoj nije tako mali, delom svedoči i to što je uoči glasanja o rezoluciji protestno pismo Bundestagu podržalo čak 557 organizacija u Nemačkoj.

Uticaj turskog predsednika je očigledno jak, pa su zbog toga pretnje nemačkim parlamentarcima i ozbiljno shvaćene. Prema rečima poslanice Levice Sevim Dagdelen, ona je primila brojne pretnje smrću i napadima.

„Interesantno je da se u porukama, s jedne strane, priznaje genocid nad Jermenima, a s druge, poriče, Meni je rečeno da odem ’na odmor u Buhenvald’ (nekadašnji nacistički koncentracioni logor) i da mi je glava ucenjena. Mejlovi mržnje su mešavina antisemitizma, rasističke mržnje prema Jermenima, nasilnih seksualnih fantazija i nacionalističke megalomanije”, rekla je ova poslanica turskog porekla za „Dojče vele”, ističući Erdoganov uticaj na mnoge organizacije u Nemačkoj. „Sada se suočavamo sa prethodno nepoznatom mobilizacijom nacionalističkih, fašističkih i islamističkih krugova, koji žele u Nemačkoj da primene Erdoganovu politiku nasilja. Nemačka vlada ćutke posmatra te incidente. Plašim se da će to Nemačka morati skupo da plati.”

I dok iz Ankare stižu pretnje, kancelarka Angela Merkel reagovala je poprilično mlako, rekavši da su Erdoganove optužbe na račun poslanika „krajnje neshvatljive”, te da je odluka Bundestaga suverena i da se mora poštovati. Prva oštra reakcija iz Berlina stigla je prekjuče od predsednika Bundestaga Norberta Lamerta, koji je na početku sednice parlamenta poručio Erdoganu da optužbe da su članovi parlamenta produžene ruke terorista odbija u svakoj formi.

„Prihvatamo svaku kritiku. Tolerisaćemo čak i lične napade i polemike. Ali svako ko pokuša da pretnjama vrši pritisak na pojedine poslanike mora da zna da je napao ceo parlament”, kazao je Lamert, dodajući da se „pretnje i uvrede pune mržnje, nažalost, promovišu kroz izjave visokih turskih političara”. „Nisam mislio da je moguće da jedan demokratski izabrani predsednik u 21. veku povezuje kritiku demokratski izabranih poslanika nemačkog Bundestaga sa sumnjom u njihovo tursko poreklo.”

Lamertovo obraćanje propratio je veliki aplauz poslanika, pa i same Merkelove koja je prisustvovala zasedanju.

Komentator dnevnog lista „Zidojče cajtung” Štefan Braun smatra da je Lamert rekao ono što je Merekelova odavno morala da kaže. On smatra da su kancelarkine reakcije „dosad bile na pola srca”, a njeno zahtevanje objašnjenja i potom objašnjavanje, uz ocenu da su Erdoganove pretnje „neshvatljive”, on vidi kao njenu uobičajenu taktiku kada se suoči sa borbenim mačo muškarcima. I dok bivši i sadašnji bavarski premijeri, kako kaže Braun, dobro znaju koliko njena taktika može biti neprijatna, Erdogan dolazi iz sveta u kojem funkcionišu drugačiji kodovi i poruke.

„I oni koji su plaćeni da mu aplaudiraju ne veruju mnogo u izjave koje ne dolaze sa vrha. Ukoliko Merkelova želi da izbegne napade i odredi granicu, onda mora protiv Erdogana sada da izabere reči poput Lamertovih. To je postalo pitanje samopoštovanja”, ističe on.

Komentator i jedan od urednika „Špigla” Štefan Kucmani smatra da bi Merkelova trebalo da uradi više od pokreta ruku, to jest da i iz svega izvuče zaključke.

„Koliko god je to teško reći, nemačko-turski odnosi su se zaglibili”, ističe on i dodaje da EU mora biti spremna, ako je neophodno, da odustane od dogovora sa Turskom o izbeglicama, te da nađe sopstveno rešenje na svojoj teritoriji.

A na dalje Erdoganove pretnje, kaže on, Nemačka mora da odgovori onako kako je to uradio predsednik Bundestaga Lamert: hladnim i jasnim rečima, bez mržnje, ali i bez ustupaka. Kuzmani smatra da sa Erdoganom nema saradnje, te da „ostaje samo nada da će neka buduća turska vlada zaista hteti partnerstvo”.