Иде ли БиХ у НАТО?

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Као да већ нема довољно зидова између Републике Српске и Федерације БиХ, политички живот поново је заголицала прича о чланству земље у НАТО-у.

Кап у препуну чашу политичких размимоилажења долиле су земље чији представници седе у Савету за спровођење мира – телу задуженом да прати спровођење Дејтонског мировног споразума – који се уз противљење Русије у делу који се односи на НАТО забринуо „због ограниченог напретка у процесу укњижбе перспективне војне имовине у власништво БиХ”.

Општепознато је да о чланству БиХ у НАТО нема консензуса Бањалуке и Сарајева јер Срби са свежим историјским ранама не ишчекују са претераном нестрпљивошћу војно сврставање у западни блок, што је додатно појачано уверењем да их у одбрани слова „Дејтона” и очувања властите аутономије најдоследније штити управо Русија.

Популарности НАТО-а код Срба не иде у прилог ни захтев који су преко Савета за спровођење мира поновили властима у Бањалуци. Они су органе у РС позвали да „омогуће укњижбу перспективне војне имовине која се налази на територији РС”.

Осећај Бањалуке је да се и с тим у вези држи страна Сарајеву – јер се у РС нису противили томе да се на БиХ укњижи имовина потребна војсци, иако су с правом захтевали да истовремено буде решено питање расподеле комплетне војне и државне имовине која је одлуком високог представника под забраном располагања (касарне, зграде, складишта...).

То је, уосталом, у ранијим годинама био захтев и саме Канцеларије високог представника, а баш о таквом моделу расподеле постоји и политички договор лидера у БиХ.

Међутим, како Бошњаци затежу поделу државне имовине, јер се тиме испуњава последњи услов за одлазак високог представника из БиХ, тако се и овај захтев преформулисао у потребу књижења само оне имовине потребне за војску, што је, опет, услов за НАТО, па је то доживљено као још једна у низу превара.

Осим расплета вишегодишњег спорења око поделе имовине, биће занимљиво видети како ће Председништво БиХ одговорити на позив НАТО чланица Управног одбора Савета за спровођење мира и Јапана, који су их позвали да постигну договор око „Прегледа одбране” као оквира за јачање и модернизацију Оружаних снага БиХ.

Ово је утолико интригантније питање када се има у виду да је члан Председништва БиХ из РС Младен Иванић пре неколико дана најавио да ће убудуће мало затегнути ствари у доношењу одлука, након што је РС прегласана у вези са пописом становништва.

Став Иванића, као и осталих партија у РС, према НАТО-у је одраније познат: то је преурањена прича о којој се БиХ неће одређивати док се не одреди Србија. Ипак, Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, најаве Иванића препознаје као емотивну реакцију на попис и „љутњу пред неке тешке одлуке, попут оне о НАТО-у”.

Да можда постоје намере да се цели посао убрза, наслућује се и из реакције амбасаде Руске Федерације у БиХ, где сматрају неприхватљивим тежње алијансе да, упркос тренутној реалности у БиХ, „уплиће народе ове земље у своје опасне игре” и да за те сврхе користи канцеларију високог представника у БиХ и Управни одбор Савета за спровођење мира. А да се ствари не ломе преко колена, уверава високи представник Валентин Инцко, који каже да се с тим у вези неће ништа наметати и да би лично желео да БиХ буде у две чекаонице, за ЕУ и НАТО.

Противљење Бањалуке чланству у НАТО-у може се делом описати и као прагматично, јер осим историјских разлога, то јест бомбардовања, постоји и разумљив страх, пошто су у том савезу земље које подстичу разградњу аутономије РС, а посебно Турска.

То на неки начин потврђује и ранија изјава Милорада Додика, председника РС, који је рекао да алијанса није без шансе у РС и да то може поспешити тако што ће НАТО отворити неку фабрику. Знајући да НАТО не отвара фабрике тиме је, како многи верују, настојао поручити да сарадња и интереси треба да буду обострани.

Говорећи о утицају Русије и коментаришући тврдње да је РС под великим утицајем Москве, Додик поручује да, „ако постоје неки утицаји овде, онда постоји енорман утицај Запада на креирање одлука и микроуправљање у БиХ”.

„РС наставља да има добре односе са Русијом, то се неће мењати зато што је неко у Сарајеву измислио како Руси ходају овуда и говоре шта треба да се ради. Руси имају веома коректан однос према РС и веома сам захвалан зато што смо у ранијем периоду могли да обезбедимо многе инвестиције и имали политичко разумевање о многим питањима. Прича о руском наводном утицају служи за поткусуривање и страшење западњака, који су одједном препаднути од Руса и сад сви треба да се боје, па свако ко комуницира са Русима треба да буде спречен. То је бесмислено”, каже Додик.

Руси су, каже он, показали свој однос према Дејтонском споразуму као међународном споразуму на најбољи могући начин. „Замислите, долазимо у ситуацију да Запад каже да треба ићи у НАТО, а Русија каже да то можда не би било добро и испада Русија крива зато што има свој став. Одавно се зна да Русија сматра да проширење НАТО-а није њихова стратешка геополитичка прича”, рекао је Додик.

Насупрот многима који верују да етнички ровита БиХ највећу шансу за дугорочни мир има баш под кишобраном НАТО-а, руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов за „Глас Српске” каже да чланство у НАТО-у не одговара интересима БиХ и да ова земља није угрожена од својих комшија, те да је смешно говорити да Русија може угрожавати безбедност БиХ.

Они који у БиХ инсистирају на путу у НАТО углавном се позивају на одлуку Председништва БиХ из 2009, кад је у том телу седио Небојша Радмановић, садашњи потпредседник СНСД-а, који је сада пак на становишту да су се од тада многе околности у региону и свету промениле и да нема приступања БиХ у НАТО без референдума.

Он је објаснио да је формална апликација за Акциони план за чланство била наставак раније започетог процеса који су започели његови претходници из СДС-а и да су томе претходиле одлуке Скупштине РС из 2005, које говоре о опредељењу за стално чланство у НАТО-у, а потом и Закон о оружаним снагама, у којем се обавезују сви изабрани представници да раде на путу за чланство у НАТО-у.