Археолози можда пронашли Аристотелов гроб

Гробница Аристотела, једног од највећих античких филозофа, можда је коначно пронађена. Грчки археолог Костас Сисманидис убеђен је да је стара, полусрушена грађевина на једном брежуљку у Стагири заиста место почивалишта човека којем свет дугује захвалност на успостављању система формалне логике. Иако, како каже за „Гардијан”, још увек за то нема снажне доказе, све упућује у том правцу, посебно ако се узме у обзир податак који се налази у два писана извора – народ Стагире Аристотелов пепео са Халкиде на Евији, где је филозоф умро 322 п.н.е., пребацио је у своју постојбину. На самом локалитету, преноси британски лист, налазе се остаци на брзину саграђеног маузолеја чија је подна основа у облику квадрата израђеног од мермера који потиче из хеленских времена док се олтар налази изван грађевине. Пронађени су и новчићи и керамика из периода Александра Великог, Аристотеловог ученика, што је додатно утврдило мишљење истраживача.

Мада се о приватном животу Аристотела мало зна упркос томе што постоје многа његова сачувана дела, археолози су мукотрпно скоро две деценије радили на истраживању његовог места рођења у грчком региону Македонија, како би употпунили слагалицу о етапама његовог рада и стваралаштва. Остаци Лицеја, школе коју је основао 335 п.н.е. у Атини, након што је пропутовао Егеј и Малу Азију, случајно су откривени 1996, током почетка реконструкције простора који је био намењен новом Музеју модерне уметности. Испод привременог паркиралишта тада су изронили делови чувене Аристотелове школе, међу њима централно двориште. Ово откриће влада Грчке оберучке је дочекала, посебан значај има то што су исцрпну анализу радили независни научници, чији извештај само што није стигао до државних званичника.

Иначе, северна Грчка била је поприште неколико археолошких открића али и контроверзи. Наиме, 2014. објављено је да је на том простору, у Амфиполису, откривено гробно место управо Александра Великог, које су истраживачи дуго тражили да би се на крају испоставило да је реч о грешци.