И необични закони се морају поштовати

Закони се морају поштовати ако хоћемо да будемо део цивилизованог света. Србија је већ доставила преговарачке позиције за поглавља о владавини права и тиме исказала своју спремност да свој правни систем реформише па и да га приближи Европској унији и стандардима права које тамо постоје и поштују се. Латинска изрека Ignorantia iuris nocet – непознавање права шкоди, значи да нас непознавање неке правне обавезе не оправдава и не ослобађа одговорности. Ово није само изрека, већ је део и садашњег позитивног правног поретка сваке цивилизоване државе. Зато би пут у Европу ваљало да „поплочамо” познавањем права и правног система држава чланица. А то није баш једноставно.

Закони некад могу да звуче неразумљиво, али ипак увек постоји неки разлог за њих. Од закона да банане морају да имају одређену величину и ширину и какву ћете сијалицу користити у свом домаћинству, до тога да вам је одређено и какву ћете боју канте за папир да користите. Или да печете ракију под веома контролисаним законским условима. У Хрватској и Бугарској које су већ у ЕУ, због страха од казни, ракија се више не пече насред дворишта, него кришом, по шупама и подрумима. Такође, више нема ни табли поред пута на којима пише „продајем ракију”.

Право на производњу домаће брље може да буде баријера за улазак у чланство у ЕУ, много више од пристанка на казну ако не држимо дете за руку док се оно игра балоном напуњеним хелијумом. Кажњиво је и клање прасади испод 25 килограма „живе ваге”, као и распаљивање роштиља ван места обележеног за ту врсту забаве, али и пикавца баченог било где осим у пепељару па у канту одређене боје и намене.

Неки закони појединих европских земаља могу да нам  изгледају строги и нелогични, а неки бизарни и смешни, али морају да се поштују.

У Британији мушкарац који осети потребу да уринира на јавном месту сме то да уради само по задњем точку свог аутомобила под условом да десну руку држи на возилу. Труднице са истом муком су аболиране и могу то да обаве било где и било како. У Лондону је забрањено водити љубав на паркираном мотоциклу, као и заустављати такси ако имате кугу. У граду на Темзи грађани смеју да пређу са стадом оваца преко лондонског моста без плаћања путарине и да терају гуске. У Ливерпулу закон дозвољава продавачицама да буду у топлесу, али само у продавницама тропских рибица. Ако сте наопако залепили поштанску марку с ликом британске краљице, починили сте акт издаје и следи оштра казна, макар на папиру.

По британским прописима у вези са регулисањем пореза, пореском службенику морате да кажете све што не желите да он зна. Баш таква је формулација тог прописа. Влада Велике Британије по закону сме да примени силу као одбрану од ванземаљаца. Али само ако немају дозволу исте владе за инвазију!

Уколико посетиоцу зграде парламента у Великој Британији позли, обезбеђење га одмах износи напоље јер свако ко умре у тој згради, има право на погреб о трошку државе и уз државне почасти.

У Немачкој можете с 18 година постати савезни канцелар, али тек са напуњеном 21 постајете потпуно кривично одговорни.

У Данској сте према закону обавезни да сваки пут пре него што упалите аутомобил проверите испод њега како бисте били сигурни да ту није заспало неко дете. Али није страшно ако завршите у затвору, пошто бежање из њега није забрањено законом! Код нас је забрањено али није кажњиво. Звучи као добар виц, али ако сте у ресторанима у Копенхагену после ручка остали гладни, нисте дужни да платите. Како ли би тај пропис прошао код нас, може да се нагађа.

У Будимпешти парови који воде љубав, по закону морају да угасе светла у стану, а у нордијским земљама да бука притом не прелази „собну јачину”.

У Швајцарској је забрањено пуштати воду из водокотлића после 22 сата, а веш-машине и фена ноћу у већини европских држава.

У Француској постоји и закон који гласи: 70 одсто музике пуштане на радију између осам и 20 сати треба да буду дела аутора француског порекла. На снази је и закон стар два века који забрањује да се домаћим животињама даје име Наполеон.

У већини европских земаља висина казни за саобраћајне и остале прекршаје против јавног реда зависи од висине прихода па тако у Италији, на пример, прекорачење брзине може да кошта 39 али и 3.199 евра, у Грчкој од 40 до 750 евра, у Немачкој од 15 до 600 евра, казна за вожњу под утицајем алкохола у Великој Британији износи од 2.500 до 5.000 фунти, у Аустрији од 300 до 5.900 евра. Код нас би по том моделу плаћали мање од таксиста јер су одреда сви „у минусу“.

Својевремено се један од директора „Нокије” којем је за баш велико прекорачење брзине изречена казна од 116.000 евра, жалио судији да је претерано „огуљен”, па му је казна смањена јер су пале цене акција компаније, а самим тим и његова плата. Није се жалио да је превидео знак ограничења, ни да радар не ваља, него да му је плата смањена.