I neobični zakoni se moraju poštovati

Zakoni se moraju poštovati ako hoćemo da budemo deo civilizovanog sveta. Srbija je već dostavila pregovaračke pozicije za poglavlja o vladavini prava i time iskazala svoju spremnost da svoj pravni sistem reformiše pa i da ga približi Evropskoj uniji i standardima prava koje tamo postoje i poštuju se. Latinska izreka Ignorantia iuris nocet – nepoznavanje prava škodi, znači da nas nepoznavanje neke pravne obaveze ne opravdava i ne oslobađa odgovornosti. Ovo nije samo izreka, već je deo i sadašnjeg pozitivnog pravnog poretka svake civilizovane države. Zato bi put u Evropu valjalo da „popločamo” poznavanjem prava i pravnog sistema država članica. A to nije baš jednostavno.

Zakoni nekad mogu da zvuče nerazumljivo, ali ipak uvek postoji neki razlog za njih. Od zakona da banane moraju da imaju određenu veličinu i širinu i kakvu ćete sijalicu koristiti u svom domaćinstvu, do toga da vam je određeno i kakvu ćete boju kante za papir da koristite. Ili da pečete rakiju pod veoma kontrolisanim zakonskim uslovima. U Hrvatskoj i Bugarskoj koje su već u EU, zbog straha od kazni, rakija se više ne peče nasred dvorišta, nego krišom, po šupama i podrumima. Takođe, više nema ni tabli pored puta na kojima piše „prodajem rakiju”.

Pravo na proizvodnju domaće brlje može da bude barijera za ulazak u članstvo u EU, mnogo više od pristanka na kaznu ako ne držimo dete za ruku dok se ono igra balonom napunjenim helijumom. Kažnjivo je i klanje prasadi ispod 25 kilograma „žive vage”, kao i raspaljivanje roštilja van mesta obeleženog za tu vrstu zabave, ali i pikavca bačenog bilo gde osim u pepeljaru pa u kantu određene boje i namene.

Neki zakoni pojedinih evropskih zemalja mogu da nam  izgledaju strogi i nelogični, a neki bizarni i smešni, ali moraju da se poštuju.

U Britaniji muškarac koji oseti potrebu da urinira na javnom mestu sme to da uradi samo po zadnjem točku svog automobila pod uslovom da desnu ruku drži na vozilu. Trudnice sa istom mukom su abolirane i mogu to da obave bilo gde i bilo kako. U Londonu je zabranjeno voditi ljubav na parkiranom motociklu, kao i zaustavljati taksi ako imate kugu. U gradu na Temzi građani smeju da pređu sa stadom ovaca preko londonskog mosta bez plaćanja putarine i da teraju guske. U Liverpulu zakon dozvoljava prodavačicama da budu u toplesu, ali samo u prodavnicama tropskih ribica. Ako ste naopako zalepili poštansku marku s likom britanske kraljice, počinili ste akt izdaje i sledi oštra kazna, makar na papiru.

Po britanskim propisima u vezi sa regulisanjem poreza, poreskom službeniku morate da kažete sve što ne želite da on zna. Baš takva je formulacija tog propisa. Vlada Velike Britanije po zakonu sme da primeni silu kao odbranu od vanzemaljaca. Ali samo ako nemaju dozvolu iste vlade za invaziju!

Ukoliko posetiocu zgrade parlamenta u Velikoj Britaniji pozli, obezbeđenje ga odmah iznosi napolje jer svako ko umre u toj zgradi, ima pravo na pogreb o trošku države i uz državne počasti.

U Nemačkoj možete s 18 godina postati savezni kancelar, ali tek sa napunjenom 21 postajete potpuno krivično odgovorni.

U Danskoj ste prema zakonu obavezni da svaki put pre nego što upalite automobil proverite ispod njega kako biste bili sigurni da tu nije zaspalo neko dete. Ali nije strašno ako završite u zatvoru, pošto bežanje iz njega nije zabranjeno zakonom! Kod nas je zabranjeno ali nije kažnjivo. Zvuči kao dobar vic, ali ako ste u restoranima u Kopenhagenu posle ručka ostali gladni, niste dužni da platite. Kako li bi taj propis prošao kod nas, može da se nagađa.

U Budimpešti parovi koji vode ljubav, po zakonu moraju da ugase svetla u stanu, a u nordijskim zemljama da buka pritom ne prelazi „sobnu jačinu”.

U Švajcarskoj je zabranjeno puštati vodu iz vodokotlića posle 22 sata, a veš-mašine i fena noću u većini evropskih država.

U Francuskoj postoji i zakon koji glasi: 70 odsto muzike puštane na radiju između osam i 20 sati treba da budu dela autora francuskog porekla. Na snazi je i zakon star dva veka koji zabranjuje da se domaćim životinjama daje ime Napoleon.

U većini evropskih zemalja visina kazni za saobraćajne i ostale prekršaje protiv javnog reda zavisi od visine prihoda pa tako u Italiji, na primer, prekoračenje brzine može da košta 39 ali i 3.199 evra, u Grčkoj od 40 do 750 evra, u Nemačkoj od 15 do 600 evra, kazna za vožnju pod uticajem alkohola u Velikoj Britaniji iznosi od 2.500 do 5.000 funti, u Austriji od 300 do 5.900 evra. Kod nas bi po tom modelu plaćali manje od taksista jer su odreda svi „u minusu“.

Svojevremeno se jedan od direktora „Nokije” kojem je za baš veliko prekoračenje brzine izrečena kazna od 116.000 evra, žalio sudiji da je preterano „oguljen”, pa mu je kazna smanjena jer su pale cene akcija kompanije, a samim tim i njegova plata. Nije se žalio da je prevideo znak ograničenja, ni da radar ne valja, nego da mu je plata smanjena.