Геометрија – најтежа препона

На половини пута од старта до циља тродневног матурског маратона пред осмацима је – математика. Задржала их је у испитним салама дуже него тест из српског, јер су морали више да пишу.

Већина је искористила оба предвиђена сата за рад, јер у 13 од 20 задатака захтевало се и да се предочи поступак решавања. И то читко, без жврљотина и исправки хемијском, да би и исправни одговори били уважени.

Геометријске потешкоће, као што су осенчена површина у облику троугла или пречник, полупречник, висина купе из последњег питања на тесту, осмаци београдске ОШ „Свети Сава” издвојили су као најзахтевније каменчиће спотицања. Расправу у школском дворишту изнедрио је задатак који су, изгледа, знали да реше сви учесници ове дебате.

Није био проблем да израчунају тражено просечно време извесне тркачице, него да ли су на одговарајући начин записали резултат. Једни су га свели на децимални запис, други оставили у разломцима, трећи бројкама и речима навели колико минута и секунди износи то просечно време.

На питање ли је у поставци задатка прецизирано у ком облику треба да се наведе коначан одговор, деца тврде да није или се не сећају.   

Решења, упутство за бодовање и примери ваљаних поставки за сва испитна питања из математике објављени су на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Увидом у тај званични кључ, којим се руководе и прегледачи, осмаци су истог дана после полагања испита разрешили недоумице и увидели да ли су успешно савладали математички изазов. Што се тиче дилеме око начина писања решења – како год да су га навели, ако је исправно, признаће се.

Математика није баук завршног испита, кад питате ђаке. Али, најслабији су основци на матури откако је уведена управо из тог теста, сведоче анализе стручњака за вредновање квалитета образовања.

– Са српског имам 10 од 10 бодова. Математика је била тежа. Негде сам сигурно оманула, а морам да разбијем матуру да упишем Четрнаесту гимназију. Подбацила сам на крају основне, упропастила успех и сад имам 67 од могућих 70 бодова. И да освојим свих 30 на завршном у старту сам три бода ниже од конкуренције. То ће сад некоме да звучи као претеривање, али није јер у трци за књижицу у жељеној средњој школи пресуђује и пола бода – није свеједно Јани Јаковљевић, осмакињи „Светог Саве”, за разлику од њеног вршњака Алексе Ристића, који ће образовање наставити у приватној Француској школи. Бодови са матуре му за то не требају, али му је, како каже, лична сатисфакција да их освоји што више, поготово зато што „задаци нису били тешки”.  

– Душане, уради ли бар један задатак!? – заграктали су једногласно одликаши кад је из испитне сале изашао њихов другар из одељења коме математика није јача страна.

– Јесам, онај један на заокруживање. То се зове незнање – скрушено се жалио дечак док су га вршњаци бодрили да ће бодовима са друга два теста завредети да се упише у жељеној школи.

– Други дан завршног испита у основном образовању и васпитању протекао је без нерегуларности и проблема. Према подацима добијеним од свих школских управа, излазност је 98,2 одсто – саопштило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, подсећајући да данас, трећег и последњег дана полагања завршног испита, осмаци решавати комбиновани тест са питањима из историје, биологије, географије, физике и хемије.

Смернице које су овој деци упорно понављали дежурни наставници важе и данас – за свих око 70.000 осмака на матури – „Ранчеви, пернице, храна, мобилни телефони остављају се у предворју испитне сале.

Ђаци не смеју да се потписују на тесту ни на ковертама, а треба читко да попуне идентификационе картице. Питања треба да читају и решавају пажљиво, јер поправног матурског теста у овом кругу нема.

Препорука је да прво решавају задатке који им се чине лакшим па онда теже, да пишу најпре графитном оловком, још једном преконтролишу решења и све подебљају хемијском пре него што предају радове.”