Geometrija – najteža prepona

Na polovini puta od starta do cilja trodnevnog maturskog maratona pred osmacima je – matematika. Zadržala ih je u ispitnim salama duže nego test iz srpskog, jer su morali više da pišu.

Većina je iskoristila oba predviđena sata za rad, jer u 13 od 20 zadataka zahtevalo se i da se predoči postupak rešavanja. I to čitko, bez žvrljotina i ispravki hemijskom, da bi i ispravni odgovori bili uvaženi.

Geometrijske poteškoće, kao što su osenčena površina u obliku trougla ili prečnik, poluprečnik, visina kupe iz poslednjeg pitanja na testu, osmaci beogradske OŠ „Sveti Sava” izdvojili su kao najzahtevnije kamenčiće spoticanja. Raspravu u školskom dvorištu iznedrio je zadatak koji su, izgleda, znali da reše svi učesnici ove debate.

Nije bio problem da izračunaju traženo prosečno vreme izvesne trkačice, nego da li su na odgovarajući način zapisali rezultat. Jedni su ga sveli na decimalni zapis, drugi ostavili u razlomcima, treći brojkama i rečima naveli koliko minuta i sekundi iznosi to prosečno vreme.

Na pitanje li je u postavci zadatka precizirano u kom obliku treba da se navede konačan odgovor, deca tvrde da nije ili se ne sećaju.   

Rešenja, uputstvo za bodovanje i primeri valjanih postavki za sva ispitna pitanja iz matematike objavljeni su na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Uvidom u taj zvanični ključ, kojim se rukovode i pregledači, osmaci su istog dana posle polaganja ispita razrešili nedoumice i uvideli da li su uspešno savladali matematički izazov. Što se tiče dileme oko načina pisanja rešenja – kako god da su ga naveli, ako je ispravno, priznaće se.

Matematika nije bauk završnog ispita, kad pitate đake. Ali, najslabiji su osnovci na maturi otkako je uvedena upravo iz tog testa, svedoče analize stručnjaka za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.

– Sa srpskog imam 10 od 10 bodova. Matematika je bila teža. Negde sam sigurno omanula, a moram da razbijem maturu da upišem Četrnaestu gimnaziju. Podbacila sam na kraju osnovne, upropastila uspeh i sad imam 67 od mogućih 70 bodova. I da osvojim svih 30 na završnom u startu sam tri boda niže od konkurencije. To će sad nekome da zvuči kao preterivanje, ali nije jer u trci za knjižicu u željenoj srednjoj školi presuđuje i pola boda – nije svejedno Jani Jakovljević, osmakinji „Svetog Save”, za razliku od njenog vršnjaka Alekse Ristića, koji će obrazovanje nastaviti u privatnoj Francuskoj školi. Bodovi sa mature mu za to ne trebaju, ali mu je, kako kaže, lična satisfakcija da ih osvoji što više, pogotovo zato što „zadaci nisu bili teški”.  

– Dušane, uradi li bar jedan zadatak!? – zagraktali su jednoglasno odlikaši kad je iz ispitne sale izašao njihov drugar iz odeljenja kome matematika nije jača strana.

– Jesam, onaj jedan na zaokruživanje. To se zove neznanje – skrušeno se žalio dečak dok su ga vršnjaci bodrili da će bodovima sa druga dva testa zavredeti da se upiše u željenoj školi.

– Drugi dan završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju protekao je bez neregularnosti i problema. Prema podacima dobijenim od svih školskih uprava, izlaznost je 98,2 odsto – saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, podsećajući da danas, trećeg i poslednjeg dana polaganja završnog ispita, osmaci rešavati kombinovani test sa pitanjima iz istorije, biologije, geografije, fizike i hemije.

Smernice koje su ovoj deci uporno ponavljali dežurni nastavnici važe i danas – za svih oko 70.000 osmaka na maturi – „Rančevi, pernice, hrana, mobilni telefoni ostavljaju se u predvorju ispitne sale.

Đaci ne smeju da se potpisuju na testu ni na kovertama, a treba čitko da popune identifikacione kartice. Pitanja treba da čitaju i rešavaju pažljivo, jer popravnog maturskog testa u ovom krugu nema.

Preporuka je da prvo rešavaju zadatke koji im se čine lakšim pa onda teže, da pišu najpre grafitnom olovkom, još jednom prekontrolišu rešenja i sve podebljaju hemijskom pre nego što predaju radove.”