Хрватска поново мора на биралишта

Што се тиче распуштања сабора у понедељак, Томислав Карамарко каже да су битни гласови, а не сами потписи: „С некима с којима смо разговарали и који су рекли да неће потписати, на крају – јесу. Могу се опет предомислити”

После консултација са 17 представника посланичких клубова, независним посланицима и представницима мањина у сабору, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић учинила је искорак ка пресецању политичке агоније и саопштила да ће у Хрватској бити организовани ванредни парламентарни избори и то највероватније почетком септембра.

Она је објаснила да је већина шефова посланичких клубова била за распуштање парламента и да је током консултација нико није уверио да има подршку 76 гласова за мандатара.

Најутицајнија опозициона Социјалдемократска партија (СДП) Зорана Милановића прикупила је за распуштање Хрватског сабора више од 91 потписа. Тако је влада Тихомира Орешковића, о чијем је опозиву у четвртак хрватски сабор одлучио већином гласова, и која није трајала ни пола године – завршила као „експеримент”.

То што се тај експеримент показао као пропао, наштетило је много Хрватској, али није без утицаја ни на остатак региона, па ни на Европску унију.

Пад хрватске владе и излазак на нове изборе, како подвлаче неки хрватски аналитичари, послао је лош сигнал да Хрватска, која је једина земља Западног Балкана која је чланица ЕУ и „на неки начин би требало да буде модел понашања за све остале на Балкану” – није дорасла задатку и одиграла игру како треба.

У ситуацији када се Грчка прибојава да Турска, због затегнутих преговора са ЕУ, не контролише више ситуацију са преласком миграната ка Европи, граница ЕУ према Балкану, у најмлађој чланици, практично цело лето остаје дестабилизована.

У Хрватској, већи део јавности, који на период Орешковићеве владе гледа као на време политичког и привредног застоја, с олакшањем је дочекао одлуку да се иде на нове изборе јер очекују да ће то бити нова прилика да се суштинске ствари саздају боље.

Осим тога, нови избори ће захтевати прекомпозицију у свакој од странака, јер су се од новембра прошле године, када су парламентарни избори одржани, лидери водећих странака суочили са тешким политичким губицима, и чланова странака и партнера у власти, приликом разговора о састављању парламентарне већине.

Предизборна агонија која је трајала месецима, настављена је и по формирању владе.

Највећи губитник ове владе није, како се на први поглед чини, премијер Тихомир Орешковић него лидер Хрватке демократске заједнице Томислав Карамарко, кога прате скандали и сумње да је трговао хрватским националним интересима.

О распуштању сабора у парламенту ће се расправљати у понедељак у подне, а нови избори ће највероватније бити одржани 4. или 11. септембра, јавили су хрватски медији.

Иначе, сабор, на чијем дневном реду је била иницијатива за самораспуштање парламента, привремено је прекинуо рад пошто је председнику Жељку Рајнеру предочено да постоји већина потребна за распуштање парламента и затражен је састанак са председницом Китаровић.

ХДЗ је тврдио да има потписе већине и предложили су за мандатара актуелног министра финансија Здравка Марића. На крају се испоставило да те већине ипак нема.

Лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко једини, изгледа, не верује у расписивање превремених избора. Он је рекао новинарима, после разговора са председницом, да „игра” за ту странку још није готова. „Тактика је била добра, али се очито нису сви држали договора.

О томе ћемо ових дана попричати”, рекао је Карамарко и додао: „Рекли смо да ми имамо нашег кандидата за мандатара и да ћемо покушати преокренути ову причу од 82 потписа који су иницирање једног поступка, али у том времену ћемо још увек преговарати с људима с којима смо већ почели.

Нама су избори најнеприхватљивији због губљења времена и трошкова. Ако то буде неминовно, прихватићемо.”

На инсистирање новинара да ли ће он бити на челу ХДЗ-а на наредним изборима, Карамарко није дао јасан одговор. „То ћете препустити мени, ја ћу као одговоран човек знати шта треба да се уради. Знам да верификујем оно што сам добро направио, знаћу да верификујем и оно што сам лоше направио”, рекао је Карамарко.

Што се тиче распуштања сабора, Карамарко каже да су битни гласови, а не сами потписи. „С некима с којима смо разговарали и који су рекли да неће потписати, на крају – јесу. Могу се опет предомислити”, рекао је Карамарко који тврди да ће се до последњег тренутка трудити да прекомпонује владу.

Осврнувши се на изјаву Карамарка, који не одустаје од прекомпоновања владе, лидер СДП-а Зоран Милановић је рекао: „Не знам како да протумачим ту изјаву осим збуњеношћу. Ово је нови моменат.” Према незваничним информацијама хрватских медија, СДП Зорана Милановића и Мост Боже Петрова наводно су постигли договор да се сабор самораспусти 15. јула.

Потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изјавио је, након консултација са хрватском председницом о саставу нове владе, да се посланички клуб те странке залаже за распуштање Сабора.

„Клуб заступника СДСС-а и клуб заступника Реформиста (Радомир Чачић) обавестио је председницу да сматрамо да је за Хрватску најбоље да се иде на расписивање избора”, казао је Пуповац новинарима на Пантовчаку и додао да је почетак септембра „добро време” за нове изборе.

Током кризе власти премијер Орешковић је позивао Карамарка и Петрова да поднесу оставке и повуку се из владе, иако је у договору између њих двојице он постао премијер.

У Хрватској се опет спекулише да би се стабилизација политичке сцене могла постићи формирањем тзв. велике коалиције ХДЗ-а и СДП-а, али би то захтевало „значајније промене у водствима странака”.

Иако се не наводи прецизно, јасно је да се мисли да одступање Карамарка, који је већ политички и медијски „начет”.

Све у свему, у Хрватској се надају некој „природнијој коалицији” од ове коју су имали.