Hrvatska ponovo mora na birališta

Što se tiče raspuštanja sabora u ponedeljak, Tomislav Karamarko kaže da su bitni glasovi, a ne sami potpisi: „S nekima s kojima smo razgovarali i koji su rekli da neće potpisati, na kraju – jesu. Mogu se opet predomisliti”

Posle konsultacija sa 17 predstavnika poslaničkih klubova, nezavisnim poslanicima i predstavnicima manjina u saboru, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović učinila je iskorak ka presecanju političke agonije i saopštila da će u Hrvatskoj biti organizovani vanredni parlamentarni izbori i to najverovatnije početkom septembra.

Ona je objasnila da je većina šefova poslaničkih klubova bila za raspuštanje parlamenta i da je tokom konsultacija niko nije uverio da ima podršku 76 glasova za mandatara.

Najuticajnija opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) Zorana Milanovića prikupila je za raspuštanje Hrvatskog sabora više od 91 potpisa. Tako je vlada Tihomira Oreškovića, o čijem je opozivu u četvrtak hrvatski sabor odlučio većinom glasova, i koja nije trajala ni pola godine – završila kao „eksperiment”.

To što se taj eksperiment pokazao kao propao, naštetilo je mnogo Hrvatskoj, ali nije bez uticaja ni na ostatak regiona, pa ni na Evropsku uniju.

Pad hrvatske vlade i izlazak na nove izbore, kako podvlače neki hrvatski analitičari, poslao je loš signal da Hrvatska, koja je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je članica EU i „na neki način bi trebalo da bude model ponašanja za sve ostale na Balkanu” – nije dorasla zadatku i odigrala igru kako treba.

U situaciji kada se Grčka pribojava da Turska, zbog zategnutih pregovora sa EU, ne kontroliše više situaciju sa prelaskom migranata ka Evropi, granica EU prema Balkanu, u najmlađoj članici, praktično celo leto ostaje destabilizovana.

U Hrvatskoj, veći deo javnosti, koji na period Oreškovićeve vlade gleda kao na vreme političkog i privrednog zastoja, s olakšanjem je dočekao odluku da se ide na nove izbore jer očekuju da će to biti nova prilika da se suštinske stvari sazdaju bolje.

Osim toga, novi izbori će zahtevati prekompoziciju u svakoj od stranaka, jer su se od novembra prošle godine, kada su parlamentarni izbori održani, lideri vodećih stranaka suočili sa teškim političkim gubicima, i članova stranaka i partnera u vlasti, prilikom razgovora o sastavljanju parlamentarne većine.

Predizborna agonija koja je trajala mesecima, nastavljena je i po formiranju vlade.

Najveći gubitnik ove vlade nije, kako se na prvi pogled čini, premijer Tihomir Orešković nego lider Hrvatke demokratske zajednice Tomislav Karamarko, koga prate skandali i sumnje da je trgovao hrvatskim nacionalnim interesima.

O raspuštanju sabora u parlamentu će se raspravljati u ponedeljak u podne, a novi izbori će najverovatnije biti održani 4. ili 11. septembra, javili su hrvatski mediji.

Inače, sabor, na čijem dnevnom redu je bila inicijativa za samoraspuštanje parlamenta, privremeno je prekinuo rad pošto je predsedniku Željku Rajneru predočeno da postoji većina potrebna za raspuštanje parlamenta i zatražen je sastanak sa predsednicom Kitarović.

HDZ je tvrdio da ima potpise većine i predložili su za mandatara aktuelnog ministra finansija Zdravka Marića. Na kraju se ispostavilo da te većine ipak nema.

Lider HDZ-a Tomislav Karamarko jedini, izgleda, ne veruje u raspisivanje prevremenih izbora. On je rekao novinarima, posle razgovora sa predsednicom, da „igra” za tu stranku još nije gotova. „Taktika je bila dobra, ali se očito nisu svi držali dogovora.

O tome ćemo ovih dana popričati”, rekao je Karamarko i dodao: „Rekli smo da mi imamo našeg kandidata za mandatara i da ćemo pokušati preokrenuti ovu priču od 82 potpisa koji su iniciranje jednog postupka, ali u tom vremenu ćemo još uvek pregovarati s ljudima s kojima smo već počeli.

Nama su izbori najneprihvatljiviji zbog gubljenja vremena i troškova. Ako to bude neminovno, prihvatićemo.”

Na insistiranje novinara da li će on biti na čelu HDZ-a na narednim izborima, Karamarko nije dao jasan odgovor. „To ćete prepustiti meni, ja ću kao odgovoran čovek znati šta treba da se uradi. Znam da verifikujem ono što sam dobro napravio, znaću da verifikujem i ono što sam loše napravio”, rekao je Karamarko.

Što se tiče raspuštanja sabora, Karamarko kaže da su bitni glasovi, a ne sami potpisi. „S nekima s kojima smo razgovarali i koji su rekli da neće potpisati, na kraju – jesu. Mogu se opet predomisliti”, rekao je Karamarko koji tvrdi da će se do poslednjeg trenutka truditi da prekomponuje vladu.

Osvrnuvši se na izjavu Karamarka, koji ne odustaje od prekomponovanja vlade, lider SDP-a Zoran Milanović je rekao: „Ne znam kako da protumačim tu izjavu osim zbunjenošću. Ovo je novi momenat.” Prema nezvaničnim informacijama hrvatskih medija, SDP Zorana Milanovića i Most Bože Petrova navodno su postigli dogovor da se sabor samoraspusti 15. jula.

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac izjavio je, nakon konsultacija sa hrvatskom predsednicom o sastavu nove vlade, da se poslanički klub te stranke zalaže za raspuštanje Sabora.

„Klub zastupnika SDSS-a i klub zastupnika Reformista (Radomir Čačić) obavestio je predsednicu da smatramo da je za Hrvatsku najbolje da se ide na raspisivanje izbora”, kazao je Pupovac novinarima na Pantovčaku i dodao da je početak septembra „dobro vreme” za nove izbore.

Tokom krize vlasti premijer Orešković je pozivao Karamarka i Petrova da podnesu ostavke i povuku se iz vlade, iako je u dogovoru između njih dvojice on postao premijer.

U Hrvatskoj se opet spekuliše da bi se stabilizacija političke scene mogla postići formiranjem tzv. velike koalicije HDZ-a i SDP-a, ali bi to zahtevalo „značajnije promene u vodstvima stranaka”.

Iako se ne navodi precizno, jasno je da se misli da odstupanje Karamarka, koji je već politički i medijski „načet”.

Sve u svemu, u Hrvatskoj se nadaju nekoj „prirodnijoj koaliciji” od ove koju su imali.