Вербални рат у српској полицији

Кад се прекјуче Београдом пронела вест о његовој смени, Драган Кецман, сад бивши начелник Управе криминалистичке полиције ПУ Београд, није био расположен за коментар. Ћутали су и његови шефови. Дан касније, међутим иде тешка размена међусобних оптужби између Кецмана и Дирекције полиције. Бившег шефа УКП расрдило је што су поједини медији његову смену довели у везу са случајем „Савамале” и јуче ујутро јавио се београдским редакцијама са љутитим писмом у ком оптужује руководство полиције и позива новинаре да истраже праве разлоге његове смене.   

Само пар сати после Кецмана огласио се Владимир Ребић, вршилац дужности Директора полиције, и јасно оповргао да је разлог Кецманове смене афера „Савамале”. Објаснио је оно о чему је полиција претходног дана ћутала – да је бивши начелник „упућен у начелство УКП у седишту МУП, да би се посветио случајевима убијених новинара у Србији”. Ребић сматра да Кецман није могао да пружи максималан допринос на две, како каже, значајне позиције које је обављао – начелника београдске криминалистичке полиције и првог човека тима за истраживање убистава новинара.

– Направљен је одређени помак који води ка расветљавању најтежих убистава новинара, попут Славка Ћурувије и Милана Пантића. Потребно је наставити интензиван рад и очекујемо да се уложе додатни напори и остваре сви циљеви, који су зацртани приликом формирања Комисије за истраживање убистава новинара, јер је то веома важан и значајан посао за Србију – навео је Ребић јуче у саопштењу.

Остало је нејасно какав је разлог о смени саопштен Кецману, будући да је он у свом писму спомињао истрагу о убиству Пантића, али са алузијом да би његова смена могла да угрози управо ту истрагу. Да није смењен, Драган Кецман јавно вероватно никада не би саопштио шта заиста мисли о истрагама за које је био надлежан. Сад се испоставило да је и бившег начелника УКП оптерећивало исто оно што мучи и јавност у неколико нерешених случајева.

Кецман саопштава да је одмах након рушења објеката у Херцеговачкој улици 25. априла инсистирао и „једини указивао” на потребу да се обави увиђај. О томе каже, постоји писани траг, службена документација коју, тврди, медији могу добити на увид. Да ли бивши начелник овим сугерише да је смењен јер је тражио увиђај? Ако је тако, остаје нејасно због чега Кецман није наредио увиђајном одељењу у београдској полицији, којем је био шеф, да обави тај увиђај? Ако јесте, због чега га полицајци нису послушали? И што је најважније, зашто је о томе проговорио тек кад је смењен?

На упите новинара није хтео да одговара, а сад од тих истих новинара, од којих је и сам помно крио информације, тражи да расветле његову смену? Важно је, међутим, истаћи да се Драган Кецман разликовао од неких својих претходника по томе што информације из његових истрага нису долазиле до насловних страна таблоида. Што је још важније, Кецман се није служио спиновањем медија и пласирањем прљавих (дез)информација против конкурената у полицији и политици. Више је истраживао кривична дела, а мање се бавио политичком конструкцијама и позадинама.

Да Кецман није смењен, не бисмо сазнали ни да се и он слагао са великим делом јавности да је истрага о убиству певачице Јелене Марјановић постала ријалити шоу. Али и тај шоу је био у његовој надлежности. Спомињући свог наследника на функцији, без навођења имена и презимена, Кецман пита – „Да ли сам одговоран што је мој наследник, мени наметнути заменик, често, мимо моје сагласности, а на основу директиве из врха МУП, водио случајеве уместо мене?”

Подсетимо, није још потврђено, али се незванично може чути да је ће Кецмана наследити Ратко Костић, помоћник начелника београдске полиције за криминал. Кецман каже да иако су често његова лична, као и безбедност његове породице били угрожени, није „ни у једном тренутку устукнуо, заташкао и зажмурио на истину”. О овим проблемима својевремено није хтео да говори за наш лист, што му се и не може приговорити, јер је полиција једна од ретких друштвених служби у којој не може да постоји потпуна транспарентост, барем кад су истраге у питању. МУП је затворена служба и није необично кад полицајци неће да говоре о истрагама. Међутим, кад желе да допру до јавности, затраже помоћ новинара. Тако је било у случају Кецмана и  Мирославе Миленовић, чланице Савета за борбу против корупције у новембру прошле године.

Сматрајући да је истрага напада на њу, која је била у Кецмановој надлежности – лоша, Миленовић је тад рекла –   „Немам поверења у радикализацију и стварање политичких босанско-напредњачких лобија у полицији”. Кецман се осетио прозваним и већ сутрадан послао писмо медијима у којем је Миленовићевој, између осталог, одговорио – „Надам се да то није алузија на чињеницу да сам ја Србин из Босне. Веома сам изненађен сазнањем да људи који се боре против корупције показују непоштовање према туђој личности које се заснива на дискриминаторском ставу према пореклу и етничком идентитету” – написао је тад Кецман и додао да се поноси својим пореклом, као и да није припадник ниједне партије.

Драган Кецман је на функцији начелника, у јануару прошле године, наследио Небојшу Марковића. Као што је познато, Марковић је смењен због лоше истраге покушаја убиства београдског бизнисмена Милана Бека, који је устрељен у новембру 2014. испред своје куће. Од Кецмана се очекивало да и похапси оне који су покушали да убију Бека. Иза решетака је завршила само Маја Адровац, осумњичена за помагање починиоцима. Она је јуче ослобођена свих оптужби у вези са овим случајем.