Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Брегзит” у сенци убиства

Иако мотиви убиства нису јасни, спекулише се да би симпатије према страдалој посланици могле да повећају шансе опцији за останак у ЕУ – Сумња се да је осумњичени Томас Мер био повезан с неонацистичким покретима
„Брегзит” у сенци убиства
Дејвид Камерон и Џереми Корбин одају пошту убијеној Џо Кокс (Фото Ројтерс / Фил Ноубл)

Свега неколико дана пре брегзита, референдума о останку Велике Британије у ЕУ, утихнула је земља која је у последње време живела под жучним расправама и енергичним предреферендумским кампањама.

Подигнута оптужница за убиство британске посланице
ЛОНДОН – Против Томаса Мера, јединог осумњиченог за убиство британске лабуристичке посланице Џо Кокс, подигнута је оптужница, саопштила је данас полиција.

Острво жали лабуристкињу Џо Кокс, убијену у четвртак у западном Јоркширу. Чланица британског парламента и снажан поборник за останак земље у ЕУ подлегла је повредама након што ју је три пута устрелио и избо ножем мушкарац с којим се споречкала на улици у Бирстолу, недалеко од Лидса.

Приведен је осумњичени Томас Мер. Кампања за референдум који би требало да се одржи у четвртак је обустављена. Дозвољено је волонтерима да, ако желе, наставе акцију „од врата до врата”.

Британија оплакује Џо Кокс (41), мајку двоје мале деце која је била и борац за права миграната и избеглица. Бавила се хуманитарним радом, залагала за права жена и била члан групе „Пријатељи Сирије”.

Дипломирала је на Кембриџу а радила је, истиче премијер Дејвид Камерон, у предизборној кампањи Барака Обаме 2008. године.

Британци иду у цркву и пале свеће. Испред фотографије насмејане Џо Кокс, постављене испред парламента, остављају цвеће.

Заставе су спуштене на пола копља. Исписивањем порука поручују: „Не можеш убити демократију”, „Сада смо још сложнији”, „Фашисти се хране страхом”.

Оптужени: Смрт издајицама, слобода за Брититанију
ЛОНДОН – Томаса Мер, једини осумњичени за убиство британске лабуристичке посланице Џо Кокс, појавио се данас пред судом рекавши: „Смрт издајицама, слобода за Британију”.Како преносе агенције, 52-годишњи Мер је тако одговорио на питање судије како се зове, преноси Танјуг.

Убиство је аутоматски постало ударна вест медија с обе стране Атлантика сагласних да је злочин, у последњој недељи пред брегзит, додатно шокантан јер се збио у земљи у којој се ретко дешавају напади ватреним оружјем.

Тако француски „Монд” истиче да је у тренутку када према анкетама воде они спремни да гласају за излазак из ЕУ – Британија занемела.

„У земљи где парламент представља свето место демократије, али где референдумска кампања све више поприма ксенофобичне тонове, убиство проевропски оријентисане посланице пред вратима њене изборне јединице звучи као окрутна опомена”, пише између осталог „Монд”.

Иако је кампања обустављена а мотиви убиства нису јасни, спекулише се да би симпатије према убијеној посланици могле да повећају шансе за останак у ЕУ.

Ко је Томас Мер
Осумњичени Томас Мер је, према полицијским извештајима, током напада узвикнуо „Прво Британија”, због чега се сумња да је присталица десничарске политичке групације. Заменица лидера истоимене десно оријентисане националистичке групе, Џејна Франсен, дистанцирала се од убиства назвавши га „апсолутно одвратним”, пише Ројтерс.Комшије Мера (52), са којима су разговарали новинари „Гардијана”, описују као тихог усамљеника, страственог баштована и заљубљеника у књиге. Кажу да је живео сам и да готово никада нису видели да га је неко посетио. Мерова кућа, у близини места злочина, пуна је књига. „Практично живи у библиотеци”, кажу суседи „Гардијану”.Ондашњи медији пишу да је наводно био повезан с неонацистичким покретима у САД и Јужној Африци. Да је наручивао приручник о томе како направити пиштољ. Међутим, његова породица каже да се лечио од менталних болести, али да је био добар, спреман да помогне и да се није политички изјашњавао или имао расистичке ставове. Његов полубрат је за британски „Сан” рекао да је у шоку и да Мер „не би ни мрава згазио”.

Иначе је, наводи Ројтерс, резултат анкете објављен на дан убиства забележио да 53 одсто Британаца жели да изађе из ЕУ.  

Острвска кампања је обустављена али је битка подстицања Британаца да остану у 28-чланом блоку настављена изван његових граница. Тако је италијански премијер Матео Ренци из Санкт Петербурга поручио да би излазак из ЕУ погодио Британце више него остатак заједнице. Ренци је рекао да би, наравно, „изгласана самосталност била проблем, али мањи за Европу”.

Огласио се и Бил Гејтс, најбогатији човек на свету, рекавши да би Британија постала мање привлачна за бизнис ако би напустила заједницу. И Америка је позвала Британце да на референдуму гласају за останак у Унији, подвлачећи да је њено чланство важно за безбедност и стабилност.

„Њујорк тајмс” је јуче објавио текст о економским последицама у случају иступања острвске земље из ЕУ, закључујући да због тога брегзит неће проћи. На истој линији нашли су се Немачки економски институт, Банка Енглеске и ММФ, прогнозирајући да би повлачење Уједињеног Краљевства довело до виших извозних царина и обарања привредног раста највеће европске економије.

Европски и светски званичници сматрају да је убиство посланице трагедија и напад на демократију. 

Најизгледнији кандидат за председника САД, Хилари Клинтон, каже да је шокирана убиством и да је окрутно и ужасно да је њен живот прекинут актом политичке нетрпељивости.

Иако су поједини пожурили да оцене да је брегзит добио крвави епилог, немачка канцеларка Ангела Меркел, иако саосећа са „свима које је погодио злочин”, каже да не жели да се убиство повезује са предстојећим референдумом.

Злочини ове врсте ретки су на Острву. Последњи напад на политичку личност десио се 1990. године, када је посланик Ијан Гоу, страдао од експлозије бомбе постављене испод његовог аутомобила.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.