„Bregzit” u senci ubistva

Svega nekoliko dana pre bregzita, referenduma o ostanku Velike Britanije u EU, utihnula je zemlja koja je u poslednje vreme živela pod žučnim raspravama i energičnim predreferendumskim kampanjama.

Ostrvo žali laburistkinju Džo Koks, ubijenu u četvrtak u zapadnom Jorkširu. Članica britanskog parlamenta i snažan pobornik za ostanak zemlje u EU podlegla je povredama nakon što ju je tri puta ustrelio i izbo nožem muškarac s kojim se sporečkala na ulici u Birstolu, nedaleko od Lidsa.

Priveden je osumnjičeni Tomas Mer. Kampanja za referendum koji bi trebalo da se održi u četvrtak je obustavljena. Dozvoljeno je volonterima da, ako žele, nastave akciju „od vrata do vrata”.

Britanija oplakuje Džo Koks (41), majku dvoje male dece koja je bila i borac za prava migranata i izbeglica. Bavila se humanitarnim radom, zalagala za prava žena i bila član grupe „Prijatelji Sirije”.

Diplomirala je na Kembridžu a radila je, ističe premijer Dejvid Kameron, u predizbornoj kampanji Baraka Obame 2008. godine.

Britanci idu u crkvu i pale sveće. Ispred fotografije nasmejane Džo Koks, postavljene ispred parlamenta, ostavljaju cveće.

Zastave su spuštene na pola koplja. Ispisivanjem poruka poručuju: „Ne možeš ubiti demokratiju”, „Sada smo još složniji”, „Fašisti se hrane strahom”.

Ubistvo je automatski postalo udarna vest medija s obe strane Atlantika saglasnih da je zločin, u poslednjoj nedelji pred bregzit, dodatno šokantan jer se zbio u zemlji u kojoj se retko dešavaju napadi vatrenim oružjem.

Tako francuski „Mond” ističe da je u trenutku kada prema anketama vode oni spremni da glasaju za izlazak iz EU – Britanija zanemela.

„U zemlji gde parlament predstavlja sveto mesto demokratije, ali gde referendumska kampanja sve više poprima ksenofobične tonove, ubistvo proevropski orijentisane poslanice pred vratima njene izborne jedinice zvuči kao okrutna opomena”, piše između ostalog „Mond”.

Iako je kampanja obustavljena a motivi ubistva nisu jasni, spekuliše se da bi simpatije prema ubijenoj poslanici mogle da povećaju šanse za ostanak u EU.

Inače je, navodi Rojters, rezultat ankete objavljen na dan ubistva zabeležio da 53 odsto Britanaca želi da izađe iz EU.  

Ostrvska kampanja je obustavljena ali je bitka podsticanja Britanaca da ostanu u 28-članom bloku nastavljena izvan njegovih granica. Tako je italijanski premijer Mateo Renci iz Sankt Peterburga poručio da bi izlazak iz EU pogodio Britance više nego ostatak zajednice. Renci je rekao da bi, naravno, „izglasana samostalnost bila problem, ali manji za Evropu”.

Oglasio se i Bil Gejts, najbogatiji čovek na svetu, rekavši da bi Britanija postala manje privlačna za biznis ako bi napustila zajednicu. I Amerika je pozvala Britance da na referendumu glasaju za ostanak u Uniji, podvlačeći da je njeno članstvo važno za bezbednost i stabilnost.

„Njujork tajms” je juče objavio tekst o ekonomskim posledicama u slučaju istupanja ostrvske zemlje iz EU, zaključujući da zbog toga bregzit neće proći. Na istoj liniji našli su se Nemački ekonomski institut, Banka Engleske i MMF, prognozirajući da bi povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva dovelo do viših izvoznih carina i obaranja privrednog rasta najveće evropske ekonomije.

Evropski i svetski zvaničnici smatraju da je ubistvo poslanice tragedija i napad na demokratiju. 

Najizgledniji kandidat za predsednika SAD, Hilari Klinton, kaže da je šokirana ubistvom i da je okrutno i užasno da je njen život prekinut aktom političke netrpeljivosti.

Iako su pojedini požurili da ocene da je bregzit dobio krvavi epilog, nemačka kancelarka Angela Merkel, iako saoseća sa „svima koje je pogodio zločin”, kaže da ne želi da se ubistvo povezuje sa predstojećim referendumom.

Zločini ove vrste retki su na Ostrvu. Poslednji napad na političku ličnost desio se 1990. godine, kada je poslanik Ijan Gou, stradao od eksplozije bombe postavljene ispod njegovog automobila.