Уплаћивао две пензије – добио једну

Пензионер Б. И. који је део радног века остварио у бившој СФРЈ, а део у иностранству, не успева ни после више од две деценије да наплати своју инопензију у Србији. Веровао је да неће имати проблема да уплаћене доприносе из иностранства прикључи српским и тако заради већу пензију, али му је у ПИО фонду у Београду речено да то није реално.

Разлог је, каже овај наш читалац, што је у исто време био запослен на два радна места. После свега, он пита кога штити наша држава и зашто су пропале паре од доприноса које му је уплаћивао послодавац у иностранству? Упитан како је могуће да истовремено ради на два посла и да му се уплаћују истовремено дупли доприноси, и у СФРЈ и изван ње, овај наш читалац каже да је то била пракса многих великих фирми тих година.

– Спољнотрговинска предузећа у бившој СФРЈ оснивала су на Западу акционарска друштва по законодавству тих држава. Уплаћивали су све доприносе домицилним државама, па и за пензијско осигурање. Такве фирме су поред локалног становништва имале и запослене из Југославије. Од надлежних је тражена радна дозвола. Такве фирме су имали „Инекс”, „Генекс”, „Астра”, „Монтекс”, „Универзал”... Акционари, оснивачи фирми, били су адвокати држављани тих држава и евентуално један из Југославије – прича овај наш директор.

Крило се, каже он, због пореза да те фирме имају било какве везе са Југославијом.

– Послат сам на рад у једно такво предузеће. Матична фирма у Београду све време је уплаћивала доприносе за ПИО, без обзира на то што сам ја био на раду у иностранству. Добра воља фирме. Предузеће у иностранству, где сам радио, такође је уплаћивало доприносе по њиховом закону. По том основу очекивао сам и део пензије стечене и у тој земљи – каже овај пензионер.

Наш ПИО, истиче он, стално меша представништва која су углавном била у источној Европи где су се запосленима лична примања слала из Југославије и фирме у иностранству где је на основу оствареног дохотка исплаћивана зарада запосленима.

На питање да ли постоји начин да се нашим радницима који имају оваква искуства права ипак услише, јер су доприноси за ПИО плаћани све време, у пензијском фонду за „Политику” кажу да је немогуће остварити паралелан стаж, односно у исто време остваривати стаж у две државе. Дакле, уколико се установи да је осигураник за исти период остварио стаж у обе државе, моћи ће да се призна стаж само из једне од држава за тај период када је постојало преклапање стажа, објашњавају у ПИО. Позната је пракса, кажу, да су поједине фирме заиста уплаћивале доприносе за запослене у Србији и иностранству, попут „Генекса”.

У ситуацијама када постоји потпуно преклапање стажа осигурања за неки период, а ради се о стажу који је исте врсте (стаж по основу запослења), у обзир се узима чињеница где је запослени фактички радио. У овом случају, то је иностранство. Коначно, сви међународни уговори о социјалном осигурању предвиђају сабирање периода стажа осигурања, само у случају да се ти периоди не преклапају, истичу у Фонду ПИО.

У случају постојања и примене Споразума о социјалном осигурању између Србије и друге државе, осигураник који је радио у две или више држава остварује право на пензију и то тако што свака држава исплаћује део пензије, сразмерно стажу и зарадама које је осигураник остварио на њиховој територији.

Уколико, додају у ПИО фонду, између Србије и друге државе не постоји потписан споразум о социјалном осигурању, то значи да право на пензију не може да се оствари сабирањем стажа са територије обе државе, нити органи осигурања из Србије и друге државе комуницирају приликом спровођења поступка за остваривање права на пензију.

У том случају осигураник може остварити право на самосталну пензију у Србији, као и другој држави, независно. У случају преклапања периода осигурања свака држава моћи ће, истичу у ПИО, да призна стаж осигурања за који су плаћени доприноси на њеној територији и у складу са њеним законским прописима, што, како смо већ нагласили, није могуће уколико између држава постоји и примењује се споразум о социјалном осигурању.

И према европским прописима није могуће признавање преклопљених периода осигурања. Уредбом Европског парламента и Савета из 2004, чланом 10 прописано је да уколико није другачије предвиђено, „да се на основу овог прописа не може доделити, нити сачувати право на више давања исте врсте за један исти период обавезног осигурања”, истичу у ПИО фонду.