Uplaćivao dve penzije – dobio jednu

Penzioner B. I. koji je deo radnog veka ostvario u bivšoj SFRJ, a deo u inostranstvu, ne uspeva ni posle više od dve decenije da naplati svoju inopenziju u Srbiji. Verovao je da neće imati problema da uplaćene doprinose iz inostranstva priključi srpskim i tako zaradi veću penziju, ali mu je u PIO fondu u Beogradu rečeno da to nije realno.

Razlog je, kaže ovaj naš čitalac, što je u isto vreme bio zaposlen na dva radna mesta. Posle svega, on pita koga štiti naša država i zašto su propale pare od doprinosa koje mu je uplaćivao poslodavac u inostranstvu? Upitan kako je moguće da istovremeno radi na dva posla i da mu se uplaćuju istovremeno dupli doprinosi, i u SFRJ i izvan nje, ovaj naš čitalac kaže da je to bila praksa mnogih velikih firmi tih godina.

– Spoljnotrgovinska preduzeća u bivšoj SFRJ osnivala su na Zapadu akcionarska društva po zakonodavstvu tih država. Uplaćivali su sve doprinose domicilnim državama, pa i za penzijsko osiguranje. Takve firme su pored lokalnog stanovništva imale i zaposlene iz Jugoslavije. Od nadležnih je tražena radna dozvola. Takve firme su imali „Ineks”, „Geneks”, „Astra”, „Monteks”, „Univerzal”... Akcionari, osnivači firmi, bili su advokati državljani tih država i eventualno jedan iz Jugoslavije – priča ovaj naš direktor.

Krilo se, kaže on, zbog poreza da te firme imaju bilo kakve veze sa Jugoslavijom.

– Poslat sam na rad u jedno takvo preduzeće. Matična firma u Beogradu sve vreme je uplaćivala doprinose za PIO, bez obzira na to što sam ja bio na radu u inostranstvu. Dobra volja firme. Preduzeće u inostranstvu, gde sam radio, takođe je uplaćivalo doprinose po njihovom zakonu. Po tom osnovu očekivao sam i deo penzije stečene i u toj zemlji – kaže ovaj penzioner.

Naš PIO, ističe on, stalno meša predstavništva koja su uglavnom bila u istočnoj Evropi gde su se zaposlenima lična primanja slala iz Jugoslavije i firme u inostranstvu gde je na osnovu ostvarenog dohotka isplaćivana zarada zaposlenima.

Na pitanje da li postoji način da se našim radnicima koji imaju ovakva iskustva prava ipak usliše, jer su doprinosi za PIO plaćani sve vreme, u penzijskom fondu za „Politiku” kažu da je nemoguće ostvariti paralelan staž, odnosno u isto vreme ostvarivati staž u dve države. Dakle, ukoliko se ustanovi da je osiguranik za isti period ostvario staž u obe države, moći će da se prizna staž samo iz jedne od država za taj period kada je postojalo preklapanje staža, objašnjavaju u PIO. Poznata je praksa, kažu, da su pojedine firme zaista uplaćivale doprinose za zaposlene u Srbiji i inostranstvu, poput „Geneksa”.

U situacijama kada postoji potpuno preklapanje staža osiguranja za neki period, a radi se o stažu koji je iste vrste (staž po osnovu zaposlenja), u obzir se uzima činjenica gde je zaposleni faktički radio. U ovom slučaju, to je inostranstvo. Konačno, svi međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju predviđaju sabiranje perioda staža osiguranja, samo u slučaju da se ti periodi ne preklapaju, ističu u Fondu PIO.

U slučaju postojanja i primene Sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i druge države, osiguranik koji je radio u dve ili više država ostvaruje pravo na penziju i to tako što svaka država isplaćuje deo penzije, srazmerno stažu i zaradama koje je osiguranik ostvario na njihovoj teritoriji.

Ukoliko, dodaju u PIO fondu, između Srbije i druge države ne postoji potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, to znači da pravo na penziju ne može da se ostvari sabiranjem staža sa teritorije obe države, niti organi osiguranja iz Srbije i druge države komuniciraju prilikom sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na penziju.

U tom slučaju osiguranik može ostvariti pravo na samostalnu penziju u Srbiji, kao i drugoj državi, nezavisno. U slučaju preklapanja perioda osiguranja svaka država moći će, ističu u PIO, da prizna staž osiguranja za koji su plaćeni doprinosi na njenoj teritoriji i u skladu sa njenim zakonskim propisima, što, kako smo već naglasili, nije moguće ukoliko između država postoji i primenjuje se sporazum o socijalnom osiguranju.

I prema evropskim propisima nije moguće priznavanje preklopljenih perioda osiguranja. Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta iz 2004, članom 10 propisano je da ukoliko nije drugačije predviđeno, „da se na osnovu ovog propisa ne može dodeliti, niti sačuvati pravo na više davanja iste vrste za jedan isti period obaveznog osiguranja”, ističu u PIO fondu.