Посвећени управник с мисијом

Велики број пријатеља и поштовалаца преминулог глумца и управника Позоришта „Бошко Буха” Милорада Мандића Манде окупио се на комеморацији која је одржана у препуном Народном позоришту. Телеграме саучешћа послали су председник државе Томислав Николић, премијер Александар Вучић, градоначелник Синиша Мали, Новак Ђоковић и многи други, а присуствовали су, између осталих, државни секретар у Министарству културе Саша Мирковић, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, градски менаџер Горан Весић... Комеморација је почела песмом из Мандине емисије „С оне стране дуге” и приказивањем сцена из представа, филмова, приватних фотографија.

Градски секретар за културу Владан Вукосављевић, у име Скупштине града, рекао је да је Мандић као поштен човек, директор културне установе и један од тридесет лидера београдског културног живота, показао како један истанчани дух, прожет уметничким сензибилитетом, може бити агилан и предузимљив.

– Његову жељу и визију узећемо као аманет и када, вероватно током следеће године, обновљено дечје позориште „Бошко Буха” буде засијало новим сјајем, знаћемо да је у сваком његовом молекулу и атому део Мандине душе и да ће заувек то позориште имати брижног и посвећеног управника који над њим бдије са те трајније и важније стране дуге – рекао је Вукосављевић.

О Мандиној посвећености, енергичности и мисији да обнови сцену „Бошка Бухе” говорили су Милан Караџић, редитељ и уметнички директор „ Бухе”, Донка Шпичек, некадашња оперативна директорка овог позоришта, глумац Радош Бајић, а Андрија Милошевић је прочитао песму „О, капетане мој” Волта Витмана.

Глумац Горан Јевтић испричао је да га је Манда једном позвао у канцеларију да „одмах дође”, само да би му показао скице како ће да изгледају нова сала и седишта у обновљеном позоришту, која је сам обојио бојицом. „Звао нас је да види како иду пробе, ту је био и ноћу, стално насмејан; бринући само да смо сви ми добро. Та снага и енергија направила је од нас чврсту и велику породицу” – рекао је Јевтић.

Сећање на колегу са Академије поделила је и Аница Добра. – Заједно само започели каријере у филму „Већ виђено”. Требало је да имамо и сцену љубљења. Рекао ми је: „Знаш шта нас чека. Хајде да вежбамо”. Рекла сам да нећу да се љубим, а он је одговорио: Провалиће нас да фолирамо. Договорили смо „Мандину технику”, да се пољубимо на празно. И тако је и било. А после снимања ми је рекао: Еј, немој сад да причаш около да се нисмо љубили! – испричала је Аница Добра и подсетила да је увек за време гостовања, док су остали глумци на ручку у кафани, Манда трчао у дом културе да намести сценографију…

– Живот није лак за оне који сањају, а то је био Манда, један од одабраних, с меким срцем. Имати меко срце у данашње време је храброст – рекла је Аница Добра.

Никола Ђуричко се присетио како су његова и Мандина породица летовале заједно. – Тог лета сам се заљубио у Манду. Манда би сваки час помагао људима и деци у околини, некоме би окречио ограду, донео воде, и тада сам помислио колико он има већу емпатију од мене. Када је засмејавао друштво, видео сам да је и духовитији од мене, што је до тада била моја специјалност. Када сам га гледао на сцени, схватио сам да је и бољи глумац од мене, а ви ћете сигурно рећи да то и није тако тешко. Надам се да ћу га стићу у овим особинама јер га имам као путоказ и светионик – поручио је Ђуричко, а потом су се „деца из Недођије” која су играла са Мандићем у његовој последњој представи „Петар Пан” емотивно опростила од свог „капетана.

Глумац је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, где је драматург Ивана Димић истакла да је Манда „имао само 55, а потрошио је 110 година, одлазећи од својих ближњих – породице, публике, позоришта”, преноси Танјуг. Последњи поздрав упутио је и Бода Нинковић, колега са класе на ФДУ у којој је Мандић учио глуму.