Posvećeni upravnik s misijom

Veliki broj prijatelja i poštovalaca preminulog glumca i upravnika Pozorišta „Boško Buha” Milorada Mandića Mande okupio se na komemoraciji koja je održana u prepunom Narodnom pozorištu. Telegrame saučešća poslali su predsednik države Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, gradonačelnik Siniša Mali, Novak Đoković i mnogi drugi, a prisustvovali su, između ostalih, državni sekretar u Ministarstvu kulture Saša Mirković, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, gradski menadžer Goran Vesić... Komemoracija je počela pesmom iz Mandine emisije „S one strane duge” i prikazivanjem scena iz predstava, filmova, privatnih fotografija.

Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, u ime Skupštine grada, rekao je da je Mandić kao pošten čovek, direktor kulturne ustanove i jedan od trideset lidera beogradskog kulturnog života, pokazao kako jedan istančani duh, prožet umetničkim senzibilitetom, može biti agilan i preduzimljiv.

– Njegovu želju i viziju uzećemo kao amanet i kada, verovatno tokom sledeće godine, obnovljeno dečje pozorište „Boško Buha” bude zasijalo novim sjajem, znaćemo da je u svakom njegovom molekulu i atomu deo Mandine duše i da će zauvek to pozorište imati brižnog i posvećenog upravnika koji nad njim bdije sa te trajnije i važnije strane duge – rekao je Vukosavljević.

O Mandinoj posvećenosti, energičnosti i misiji da obnovi scenu „Boška Buhe” govorili su Milan Karadžić, reditelj i umetnički direktor „ Buhe”, Donka Špiček, nekadašnja operativna direktorka ovog pozorišta, glumac Radoš Bajić, a Andrija Milošević je pročitao pesmu „O, kapetane moj” Volta Vitmana.

Glumac Goran Jevtić ispričao je da ga je Manda jednom pozvao u kancelariju da „odmah dođe”, samo da bi mu pokazao skice kako će da izgledaju nova sala i sedišta u obnovljenom pozorištu, koja je sam obojio bojicom. „Zvao nas je da vidi kako idu probe, tu je bio i noću, stalno nasmejan; brinući samo da smo svi mi dobro. Ta snaga i energija napravila je od nas čvrstu i veliku porodicu” – rekao je Jevtić.

Sećanje na kolegu sa Akademije podelila je i Anica Dobra. – Zajedno samo započeli karijere u filmu „Već viđeno”. Trebalo je da imamo i scenu ljubljenja. Rekao mi je: „Znaš šta nas čeka. Hajde da vežbamo”. Rekla sam da neću da se ljubim, a on je odgovorio: Provaliće nas da foliramo. Dogovorili smo „Mandinu tehniku”, da se poljubimo na prazno. I tako je i bilo. A posle snimanja mi je rekao: Ej, nemoj sad da pričaš okolo da se nismo ljubili! – ispričala je Anica Dobra i podsetila da je uvek za vreme gostovanja, dok su ostali glumci na ručku u kafani, Manda trčao u dom kulture da namesti scenografiju…

– Život nije lak za one koji sanjaju, a to je bio Manda, jedan od odabranih, s mekim srcem. Imati meko srce u današnje vreme je hrabrost – rekla je Anica Dobra.

Nikola Đuričko se prisetio kako su njegova i Mandina porodica letovale zajedno. – Tog leta sam se zaljubio u Mandu. Manda bi svaki čas pomagao ljudima i deci u okolini, nekome bi okrečio ogradu, doneo vode, i tada sam pomislio koliko on ima veću empatiju od mene. Kada je zasmejavao društvo, video sam da je i duhovitiji od mene, što je do tada bila moja specijalnost. Kada sam ga gledao na sceni, shvatio sam da je i bolji glumac od mene, a vi ćete sigurno reći da to i nije tako teško. Nadam se da ću ga stiću u ovim osobinama jer ga imam kao putokaz i svetionik – poručio je Đuričko, a potom su se „deca iz Nedođije” koja su igrala sa Mandićem u njegovoj poslednjoj predstavi „Petar Pan” emotivno oprostila od svog „kapetana.

Glumac je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde je dramaturg Ivana Dimić istakla da je Manda „imao samo 55, a potrošio je 110 godina, odlazeći od svojih bližnjih – porodice, publike, pozorišta”, prenosi Tanjug. Poslednji pozdrav uputio je i Boda Ninković, kolega sa klase na FDU u kojoj je Mandić učio glumu.