Да ли је Берлин незадовољан Београдом

После састанка Александра Вучића с амбасадорима Кајлом Скотом и Мајклом Давенпортом, почетком минуле седмице, саопштено је да Србија има снажну подршку за економске и политичке реформе. Фотографије с тог сусрета показале су, међутим, да том приликом није било ниједног пријатељског, макар куртоазног осмеха.

А, оно што се заиста дешавало у току тог разговора и што је довело до њега – остало је „иза затворених врата”. Суштинске разлоге ове „удвојене амбасадорске посете” није желео да открије ни Вучић. Рекао је само да не препричава разговоре тет-а-тет, као и да Скот, Давенпорт и он „не виде сваку појаву исто”. Једино је у саопштењу МСП-а, после сусрета Скота с Дачићем, испливао један детаљ – да је америчком амбасадору засметала реторика у овдашњем парламенту.

Никакав коментар тројног сусрета Вучић–Скот–Давенпорт није се могао чути ни од немачког амбасадора Аксела Дитмана нити од француске амбасадорке Кристин Моро, у четвртак. Пажњу, међутим, свакако изазива Дитманова изјава да верује у будућност Србије у ЕУ, али и загонетна порука Моро, „Волите ЕУ и покажите јој то…”

Да ли се у последње време нешто променило у односима Београда с Бриселом, односно с Берлином?

Шефица преговарачког тима за преговоре с ЕУ Тања Мишчевић рекла је да верује да се претходних дана односи Уније и наше земље нису погоршали. Нагласила је да „до несугласица и различитих мишљења долази свакодневно у преговарачком процесу”, али да то не угрожава евроинтеграцију земље.

Наши извори блиски бриселским дипломатским круговима кажу, пак, да постоји неспоразум и то „због дешавања на унутрашњој политичкој сцени”. Сметају им тврдње да се из ЕУ финансирају покрети који желе да изазову нестабилност у Србији, али и успон ултранационалистичких снага. Указују и да Немачка инсистира на спровођењу својих добро познатих 11 услова у нормализацији односа Београда и Приштине.

Садашњи немачки „пулс” могао се, додуше, опипати и у изјави посланика СПД у Бундестагу Михаела Рота, који је, за Дојче веле, рекао да премијера Вучића победа на изборима „легитимише”, али да она „није бланко повластица”, али и немачког дипломате Волфганга Ишингера, који је казао да је развој земље последњих година  све у свему – похвалан.

Да ли се у последње време променио имиџ Србије у ЕУ?

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да јесте. „Водеће европске земље и Вашингтон увиђају да полако слаби њихова доминација, не само у Србији већ и у оном делу Балкана који није потпуно под контролом, јер јачају позиције Кине, па и Русије. Сад се налазимо у једном геополитички транзиционом периоду, када постоји велика опасност за нас. Али, ако из тога изађемо, имаћемо користи”, каже он, у уверењу да је Запад свестан да ће онда када ми реализујемо велике аранжмане с Кином и наставимо пут јачања веза с Русијом много тежи моћи да врши притисак на нас.

Док се то не деси, Анђелковић мисли да ће Запад покушавати на разне начине да прави проблеме и шаље поруку да су они тиме незадовољни. „Мислим да смо ушли у мало већу геополитичку игру. Али, за нас је то добро. Док смо се препуштали здраво за готово од Запада ништа нисмо добијали, само су од нас очекивали нове услове – од РС до Косова. А сада ипак имамо шансу да у овој игри урадимо и нешто за себе”, закључује.

Међутим, Флориан Бибер, професор Универзитета у Грацу, не мисли да се слика Србије фундаментално променила. Али, ипак оцењује да „ентузијазам који су многи имали на почетку у вези с Вучићевим залагањем за реформе полако нестаје, како су у последње четири године с њим на челу доминантнија обећања него сама суштина”. Ту су, како додаје „напади на медије, као и на европску делегацију у Београду засигурно оставили свој траг”.

Постоји ли сумња да би Београд могао окренути леђа Бриселу имајући у виду недавну Вучићеву посету Русији?

„До сада је Вучић покушавао да игра на обе стране. И док год је ЕУ у кризи, оваква игра се може толерисати, али нисам сигуран да то може трајати заувек. Наравно, што је више ЕУ у кризи, мање је привлачно чланство и Вучићу је много примамљивије да флертује с другим играчима. Дакле, много ће зависити од тога да ли ће ЕУ наћи поново свој пут”, каже Бибер, за „Политику”, преносећи тако погледе из ЕУ.

С друге стране, Јосип Јуратовић, посланик СПД-а у Бундестагу, наглашава да се кад се ради о битним питањима, као што је приступ Србије ЕУ, имиџ земље не мења преко ноћи. „Србија је већ једном ногом у ЕУ и познато нам је да постоје политичке силе које покушавају да спрече њен приступ. Свима је кристално јасно да самим уласком Србије у ЕУ, у којем је она локомотива за улазак свих преосталих земаља Западног Балкана, нестаје утицај светских сила на Западни Балкан, који је одавно требало да буде део европске породице, јер под европским окриљем уноси стабилност у целу регију Југоисточне Европе али и ЕУ”, каже Јуратовић.