Данас пресуда Мирославу Мишковићу

Специјални суд у Београду изрећи ће данас првостепену пресуду Мирославу Мишковићу, оптуженом за злоупотребе у путарским предузећима и помагање у утаји пореза. Тужилаштво је тражило 12 година затвора за власника „Делте”, док је одбрана тврдила да је једина праведна пресуда ослобађајућа.

Одлука коју данас саопшти судско веће на челу са судијом Мајом Илић, неће бити коначна, јер ће на њу тужилаштво и одбрана моћи да се жале. У оптужници из 2013. године тужилаштво тврди да су путарска предузећа оштећена за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.

Подсећамо, Мирослав и његов син Марко Мишковић ухапшени су у децембру 2012. године и, после више месеци проведених у притвору, пуштени су на слободу уз вишемилионско јемство. Старијем Мишковићу је тада одређена највећа кауција у историји нашег правосуђа од 12 милиона евра, али му је и одузет пасош због опасности од бекства. Додатна мера на коју се суд одлучио како би спречио да Мишковић побегне била је и блокада имовине вредне 45 милиона евра.

Од хапшења Мишковића, политичари на власти поручивали су да од тог процеса много очекују. Премијер Александар Вучић је још 2014. изјавио да претпоставља да ће до краја те године бити донета првостепена пресуда, а министар правде је сматрао ово суђење најважнијим у Србији.

У новембру прошле године, у време када се Мишковић пожалио на погоршано здравље, Вучић је рекао да је власник „Делте” симбол и парадигма паразитске Србије у којој су тајкуни узимали кредите без покрића и давали паре политичарима и члановима управних одбора.

За Мишковића је казао да је способан човек коме се приближава првостепена пресуда, иако су многи говорили да нема довољно доказа.

Крајем прошле године, због његових здравствених проблема, судско веће је раздвојило процес против њега. Одбијена је Мишковићева молба да му се омогући одлазак на операцију у Хјустон.

У међувремену, 25. марта Марку Мишковићу, као и осталим оптуженима изречена је првостепена пресуда, којом је он осуђен на три и по године затвора због утаје пореза од 320.272.000 динара после куповине 225.736 акција ПЗП Ниш 2006. године.

Изречена му је и новчана казна од осам милиона динара, а предузеће „Мера инвест” обавезано је да уплати порез од 320 милиона динара. Млађи Мишковић је ослобођен оптужби за злоупотребе у путарским предузећима.

Власник „Делте” је током читавог процеса тврдио да није прекршио ни један закон и да ништа од оног што му приписује тужилаштво не представља кривичног дело.

Тужилаштво је тврдило да су Мишковићи и Ђурашковић били равноправни партнери у путарским предузећима и да је кредит Мишковићевом „Хемслејду” од 23 милиона евра враћен новим позајмицама од пословних банака за три, а не за шест година, како је предвиђено уговором, и то за 217.000 евра више него што је било потребно, из чега је оценило да ни Марко ни Мирослав Мишковић нису имали у плану развој путарских предузећа.

Ипак, сви сведоци тужилаштва, директори путарских предузећа, тврдили су да су те фирме пропале због вишемилионских дуговања државе, односно „Путева Србије”, а не због пословања са Мишковићем. 

Када је реч о утаји пореза, одбрана је указала да предузеће „Мера инвестмент фонд” није остварило приход уносом акција у домаћу „Меру инвест”, јер је страно предузеће стопроцентни власник домаћег и у тој трансакцији није било капиталне добити. Према оптужници, предмет опорезивања настао је још у првој трансакцији.

Управо овај део оптужбе – да је намерно кршио закон, саветујући сина да утаји порез, био је најболнија тачка за Мишковића. Он није крио колико га је погодила таква формулација тужилаштва.

– „Делта” је 2008, када се све ово дешавало, платила држави 300 милиона евра пореза. Зар бих саветовао сина да утаји три милиона? Од када постоји, „Делта” је Србији платила 10 милијарди евра пореза, а 33 милиона евра донирала је држави, као друштвено одговорна компанија. Порез је достојанство које никад нисам прекршио. Порез је светиња и мора да се плати. Тужилац ми ставља на терет да сам користио свој ауторитет да саветујем сина. Ауторитет се тешко стиче поштеним радом. Ја сам увређен, али то је мој проблем – говорио је Мишковић узбуђеним гласом пред судским већем. Казао је да суд није прихватио 90 одсто његових предлога за извођење доказа одбране. Говорио је да је углед стекао поштењем, да се о њему може чути свашта, али не и да је преварант, као и да његов посао нису порези, већ визије. Тврдио је да суд не суди само њему, већ целој нашој привреди, да од пресуде зависи европска будућност правосуђа, да сви у Србији знају да није крив и да је једини човек у Србији који је имао 60 рочишта пред судом за годину дана. Причао је да је неморално, некоректно и страшно то што му се ради у судници, упадљиво не именујући никог кога сматра за то одговорним.

Његов адвокат Зденко Томановић рекао је да је тужилаштво за потребе политичког маркетинга покушало да наметне став да је Мишковић крив. Он сматра да је тужилаштво имало подлогу у снажној кампањи путем медија и изјава политичке елите, са циљем да се створи представа да су постојали разлози за хапшење Мишковића, као и да он није једнак пред институцијама са осталим грађанима.

– Да би се дала вера да су у Србији могуће пресуде које нису по вољи оних који обликују јавно мњење, Мишковић мора бити ослобођен. Та одлука ће бити симбол независног судства. Потребна је храброст да се примени закон и ја сам сигуран да ће пресуда бити ослобађајућа, рекао је Томановић на крају завршне речи.

Када је 25. марта изрицала пресуду Марку Мишковићу, судија Маја Илић казала је да је у изреци те пресуде изостављено име Мирослава Мишковића, са циљем да се избегну спекулације у погледу кршења претпоставке невиности. Том пресудом, суд је утврдио да је млађи Мишковић прикрио чињенице на основу којих би био обавезан да плати порез, чиме је починио утају.

То значи да је, према ставу овог судског већа, порез који је Мишковић оспоравао, ипак морао да се плати. Према истој судској одлуци, Марко Мишковић и Мило Ђурашковић нису криви што су као контролни акционари незаконито увећавали вредност капитала, као и за извлачење новца из ПЗП Ниш.