Мишковић и порезници

Специјални суд у Београду осудио је на пет година затвора и новчану казну од осам милиона динара власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића, јер је помогао сину Марку да утаји порез по одбитку од око 320,3 милиона динара, односно око три милиона евра. Мишковић је ослобођен оптужби да је оштетио путарска предузећа, односно да је финансијским пословањем извлачио новац из њих.

Случајно, или не, тек оваква судска одлука поклопила се с поруком премијера Александра Вучића, датом после привођења овог бизнисмена „да нико, па ни Мишковић, не може да победи Србију”. Мишковић је, руку на срце, у овом случају, боље прошао од Ал Капонеа, који је за утају пореза добио затворску казну од 11 година и то у најозлоглашенијем затвору Алкатраз, без контакта са спољним светом.

С друге стране, Ескобаров главни човек за Европу, Драгослав Космајац, како га неки зову, боље је прошао од Мишковића. Први основни суд у Београду одбио је недавно оптужни предлог против Космајца, којим се терети за пореску утају, јер судија сматра да се ради о прекршају, а не кривичном делу, иако је тужилаштво поднело оптужницу којом га терети за утају пореза од око 512.056 динара.

Двоструки аршини, или је случај Мишковић коначна порука Пореске управе, свима који не плаћају порез, да с њима више нема шале и да утаја пореза у Србији стварно може бити разлог за затвор. Па макар то био и Мишковић. Да су порезници протеклих година били одлучни у борби против утајивача, привредници и грађани не би годишње покушали да утаје више од 30 милијарди динара пореза, од чега пореска полиција открије тек половину.

Да су порезници и судство по истим аршинима, по којима су изрекли казну Мишковићу, радили и раније, не би се догодило да порески дуг привредника у Србији нарасте на 776,2 милијарде динара од чега је наплативо свега 390,1 милијарда. Нема много вајде од тога што се годишње поднесе до 2.000 кривичних и 40.000 прекршајних пријава, јер у просеку у затвору заврши тек тридесетак утајивача.

Истовремено, више од 99 одсто осумњичених или буде ослобођено, или кажњено само условно и новчано. Новчану казну је платила половина лица против којих је вођен поступак. Казне за утају пореза крећу се од три до 10 година затвора. Новчани део је у распону од 100.000 до милион динара за правно лице и од 5.000 до 50.000 за одговорно лице у фирми.

Славни немачки дизајнер Карл Лагерфилд, глумац Жерард Депардје, али и туце руских олигарха избегло је казну затвора због утаје пореза, тако што су једноставно побегли из земље. Пример Михаила Ходорковског, који је прво осуђен на девет, а касније на 14 година, и даље је енигма за Русе, па се и данас спекулише да ли је Путинов судски прогон тајкуна политички мотивисан или не. Не треба се изненадити ако таквих спекулација буде и у случају Мишковић.