Зашто Немци моле Британце да остану у ЕУ

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Први пут у савременој историји камате на десетогодишње немачке државне обвезнице отишле су у минус, што значи да немачка држава зарађује на томе што од инвеститора позајмљује новац кроз емитовање хартија од вредности. Страх, пре свега од могућег изласка Велике Британије из Европске уније („брегзит”), утицао је на улагаче да у немачким обвезницама потраже сигурну луку, па и по цену да на томе ништа не зараде. То наизглед представља идиличну ситуацију за немачку владу, јер има могућност да се задужује, а да при том не мора целокупан новац да врати. Али, само наизглед, будући да Берлин увелико рачуна колико ће га коштати евентуални „брегзит”.

И док поједини коментатори критикују немачког министра финансија Волфганга Шојблеа што не користи актуелну ситуацију и сада се задужује како би новац уложио у обнављање инфраструктуре и образовање нових генерација, званични Берлин се на то не обазире, већ настоји да пажљивим порукама подстакне Британце да остану у ЕУ.

Последњи број најутицајнијег немачког политичког магазина „Шпигл” садржао је специјални додатак од 23 стране о „брегзиту”, при чему је са насловне стране, на немачком и енглеском језику, поручио Британцима: „Молимо вас, не идите!”

Канцеларка Ангела Меркел се, као мало који други европски лидер, труди да задржи Британце у ЕУ, али се из страха да би њено јавно агитовање само ојачало позиције заговорника „брегзита”, она је сама себи наметнула ћутање о овој теми. Додуше, почетком јуна је један британски новинар на конференцији за новинаре успео да из канцеларке извуче изјаву да би „лично желела да Велика Британија остане део ЕУ”, али је одмах потом додала да „не буде било какве забуне, људи у Британији су они који се питају и који морају да одлуче”.

То је била њена „најјача интервенција у дебати о ’брегзиту’ досад”, оценили су британски медији, који прате сваку реч свих немачких министара или посланика, при чему сваку оцену да у случају разлаза следе драматичне економске и политичке последице и за ЕУ и за Велику Британију, схватају као претњу.

Међутим, зашто Немци моле Британце да остану у ЕУ? Зашто им је толико стало до тога да до „брегзита” не дође? Одговор на ова питања лежи у томе што су Немци већ направили економску, политичку и геостратешку рачуницу колико ће да их коштати „брегзит”.

Економски удар се очекује јер би излазак из ЕУ, како каже Шојбле, значио и излазак Велике Британије са јединственог европског тржишта, што би утицало не само на извознике већ и на више од 2.500 немачких предузећа активних на Острву, као и на око 3.000 британских, који имају испоставе у Немачкој. Без заједничког европског тржишта њихова сарадња била би отежана. Према Шојблеовим речима, Британија неће моћи као Норвешка и Швајцарска да ужива повластице јединственог тржишта ЕУ, иако нису чланице.

„То неће моћи. То захтева да се земља придржава правила клуба из којег жели да се повуче”, рекао је Шојбле, оцењујући да би гласање за „брегзит” значило одлуку против јединственог тржишта. „Напоље је напоље.”

Он је додао да се ЕУ припрема за све могуће сценарије, а стручњаци су већ израчунали колико ће их коштати то што ће „брегзит” највероватније довести до виших извозних царина и пада немачког извоза. Према рачуници Немачког економског института (ДИВ), „брегзит” ће у наредној години оборити немачки економски раст за пола процента, пре свега због очекиваног мањег извоза.

„Економски раст у Немачкој ће вероватно бити релативно снажан у овој и наредној години, али под условом да се избегне ’брегзит’”, рекао је Марсел Фрачер, директор овог института, који је, због изненађујуће снажног повећања индустријске производње, благо повисио процену бруто друштвеног производа Немачке за ову годину на 1,7 одсто, али је за следећу годину раст немачке економије проценио на 1,4 одсто.

У четвртој по величини немачкој банци, ДЗ банци, израчунали су да би одлазак Велике Британије из европског економског простора могао да кошта Немачку до 45 милијарди евра до краја 2017, јер се очекује да немачки извоз буде знатно погођен. После САД, Француске, Холандије и Кине, Немачкој је Велика Британија пети највећи трговински партнер, при чему Немци на Острво годишње извезу робу вредну 89 милијарди евра, док британске увезу за тек 38 милијарди евра.

Овај могући финансијски удар на немачку привреду направиће значајне проблеме, јер немачки привредници већ пате због смањене потражње за немачком робом у Кини и Индији, али и санкција које је Европска унија увела Русији, односно руских контрамера. Осим тога, државни секретар у министарству финансија Јенс Шпан каже да би „брегзит” могао да буде окидач за знатно већу нестабилност на европском финансијском тржишту.

Политичка последица „брегзита” по Немце биће то што ће унутар ЕУ изгубити верног савезника. Иако Француска важи за Немцима најближег партнера, заправо су Британци и Немци природни савезници, јер су њихове елите много ближе када је реч о многим питањима, као што су укидање тржишних препрека, либерална економска и финансијска политика, смањење бирократије, конкурентност и строга буџетска дисциплина. Французи су склони превеликој јавној потрошњи и државним интервенцијама на тржишту, што Немцима, нарочито владајућим демохришћанима, смета тако да не чуди шта је у том контексту изјавила немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен, блиска сарадница Меркелове и њена могућа наследница.

„Ако Британци напусте ЕУ, овај менталитет ’глава у облацима’ ће доминирати”, рекла је она за недељник „Цајт”, додајући да су британски „скептицизам” и „грандиозни прагматизам” били идеална допуна немачког „прекомерног ентузијазма” у вези с ЕУ.