Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Дан независности”, две деценије касније

Да ли ће нова акција Роланда Емериха бити хит или промашај у биоскопима – главно је питање у Холивуду, а од зараде ће зависити судбина трећег дела приче о ванземаљцима који желе да униште Земљу
„Дан независности”, две деценије касније
Рушење Беле куће у првом „Дану независности” (Фото „Фокс”)
Сцена из филма „Дан независности: нова претња” (Фото „Фокс”)

Окрутни ванземаљци одлучили су 4. јула 1996. да на великом платну униште човечанство. У томе им је помогао Немац Роланд Емерих, међу колегама у Холивуду познат и као Спилберг из Зинделфингена, редитељ који воли да снима филмове о апокалипси. Он је убедио продуценте да не штеде ни долара како би направио научнофантастични блокбастер тог доба – „Дан независности”.

Ова прича о ванземаљцима била је најгледанији филм 1996. године. Из данашње перспективе, то не изненађује јер се слични филмови сада штанцују један за другим.

Међутим, пре две деценије „Дан независности”, са буџетом од 75 милиона долара, зарадио је више од 306 милиона само у САД, а у остатку света више од пола милијарде, што га је са зарадом од 817 милиона долара устоличило на врх листе комерцијално најуспешнијих филмова те године.

Зашто је, првенствено Америка, па и остатак света хрлио у биоскопе да види овај филм? Гледаоци воле да гледају како се познате грађевине попут Беле куће, Ајфелове куле, Биг Бена руше у филмовима и серијама, али само уз одличне визуелне ефекте какве је „Дан независности” тада понудио.

Зашто је Вил Смит одбио да глуми у наставку?
Када је пре три године Емерих изјавио да Вил Смит није заинтересован да глуми у потенцијалним наставцима, медији су спекулисали да је то због хонорара од 50 милиона долара, које не би добио за два нова филма. Ипак, истина је, изгледа, да је Смиту доста научнофантастичних прича, посебно после краха филма „Након Земље” на биоскопским благајнама, авантуре од које се много очекивало и у којој је Вил глумио са својим сином Џејденом.

Незаборавна је сцена експлозије службене резиденције председника САД, као и панично бежање грађана пред ужареном лоптом која је гутала све пред собом. Филм је гледан и због Вила Смита у улози пилота Стивена Хилера, Џефа Голдблума (научник) и Била Пулмана (амерички председник).

Двадесет година касније „Дан независности” је међу 60 филмова са највишом зарадом у свету икада. Његов успех и жеља гледалаца за наставком била су Емерихова водиља при стварању 3Д акције „Дан независности: нова претња”, који ће премијерно бити приказан вечерас у 20 сати у биоскопу „Синеплекс” у ТЦ „Ушће” у Београду.

Иако су Емерих и продуцент и сценариста Дин Девлин почели да размишљају о наставку „Дана независности”, после 11. септембра 2001. и рушења кула близнакиња у Њујорку, идеја је почела озбиљније да се разматра тек 2011. године.

Емерих је тада изјавио да има материјала за чак два наставка. Због преговора са глумачком екипом, чекало се све до 2015, када је коначно утаначен списак повратничких и нових глумаца и када је наставак снимљен.

Улоге из првог дела репризирају Џеф Голдблум, Бил Пулман, Џад Хирш, Вивика Фокс, док ће новајлије предводити: Лијам Хемсворт („Игре глади”), Маика Монро („Гост”), Џои Кинг („Оз, велики и моћни”) и Џеси Ашер, који глуми Дилана Хилера, сина погинулог пилота Стивена Хилера, ког је у првом делу глумио Вил Смит.

Буџет другог дела је 200 милиона долара, скоро три пута већи од првог, што је показатељ да је много уложено у њега јер се и очекује много милиона долара. Трејлер новог филма, саткан од најинтересантнијих сцена попут рушења Лондона, до сада има више од 22 милиона прегледа на „Јутјубу”.

Да ли ће „Дан независности: нова претња” заинтересовати публику као први део и да ли ће на биоскопским благајнама бити хит или промашај – главно је питање у Холивуду ових дана. Од зараде ће, према речима редитеља Емериха за часопис „Емпајер”, зависити и судбина трећег наставка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.