Обрачун у скупштини после поделе одбора

Избором чланова свих радних тела завршено је конституисање новог сазива Народне скупштине Србије.

Упркос томе што је био постигнут договор о саставу одбора, па је требало само да се гласа, посланици су остали у клупама сат времена, који су потрошили на међустраначке обрачуне.

„Обрачунавали” су се, пре свега, напредњаци и радикали око чланства Игора Бечића (СНС) у Одбору за контролу служби безбедности.

Иако је, дакле, све било договорено, неколико посланика је, како су истицали, морало да изнесе неке своје примедбе.

Прво је Војислав Шешељ, лидер СРС-а, замерио напредњацима што су ставили Игора Бечића у Одбор за контролу служби безбедности, јер је то осетљив одбор, а „ви знате какве су афере повезане са Бечићем, знате за његове лажне факултетске дипломе, а још је предвиђен, прича се у кулоарима, да ће бити и председник”.

Реаговао је Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС-а, подсетивши да је уобичајена парламентарна пракса да се не коментаришу персонална решења посланичких група и још се крајње непримерено изражава о колеги посланику.

Мартиновић је казао да би, „ако би се кренуло у ту врсту полемике”, могао да постави питање кредибилитета Војислава Шешеља да буде члан Одбора за контролу служби безбедности и додао: „Читао сам нека документа да је својевремено био сарадник Центра државне безбедности у Сарајеву, под кодним именом ’магистар’.

Дакле, свака посланичка група је могла да предложи  своје посланике.”

Шешељ је казао да је он изнео примедбе на избор Игора Бечића због „противправно стечене дипломе” и додао: „Мартиновић је да би мене дисквалификовао рекао да има неки документ да сам ја био денунцијант службе безбедности, или шпијун, како год.

Тај документ не постоји, али постоји књига коју су штампали фрањевачки фратри на Широком Бријегу, где је укуцано моје име, да сам и ја био један од њих, и то 1979.

Јак аргумент је изнео, а имао је јаче – био сам осам година у затвору због контрареволуционарног угрожавања, па четири године због непријатељског деловања...” Шешељ је напредњацима захвалио што су прихватили да он буде члан Одбора за контролу служби безбедности.

Бошко Обрадовић, шеф посланичке групе Двери, био је незадовољан одборима у којима су они добили места.

„Знам да не можемо да имамо чланове у свим одборима, али немамо ниједног члана у важним одборима. Владајућа већина, у жељи да елиминише опозицију, доделила нам је одборе које је она мислила да треба”, рекао је Обрадовић.

Верољуб Арсић му је објаснио да „број чланова не одређује већина, већ је он одређен на изборима и тога морају сви да буду свесни”.

Зоран Живковић, лидер Нове странке, затражио је да буде скинут са списка заменика члана у Одбору за контролу служби безбедности, уз образложење да је ту стављен против своје воље. Његов захтев је усвојен.

Изабрани председници три одбора

У парламенту су конституисана три одбора, који су неопходни да би била донета акта која претходе избору владе. За председника Административног одбора изабран је Александар Мартиновић (СНС), а за заменика Ненад Константиновић (СДС).

За председника Одбора за уставна и законодавна питања изабран је Ђорђе Комленски (ПС), а за заменика председника Гордана Чомић (ДС). За председника Одбора за правосуђе и управу изабран је Петар Петровић (ЈС), а за заменика председника Биљана Пантић Пиља.

На седницама Административног одбора Бранка Стаменковић (ДЈБ) тврдила је да није било никаквог договора, да њих нико није звао.

Александар Мартиновић је те тврдње одбацио, да би потом дошао Саша Радуловић, лидер ДЈБ-а, који је поново причао о томе коме припадају потпредседничка места у парламенту, али његове тврдње нису подржали остали опозиционари. Радуловић је исту причу поновио и на Одбору за правосуђе, а о томе је причала новинарима и несуђена потпредседница парламента Јасмина Николић.

СРС: Фотомонтажа

Поводом тврдњи Александара Мартиновића да је Војислав Шешељ био сарадник Удбе, саопштењем се огласила Српска радикална странка, која је Мартиновића оптужила за „монструозну лаж”.

СРС наводи и да је „Мартиновић чак и показао наводну фотографију Шешељеве чланске карте, а реч је о фотомонтажи која је објављена као илустрација текста о наводним сарадницима Удбе, на сајту портала Еспресо”.

СРС наводи и да је реч о Шешељевој фотографији из седмог разреда основне школе, „која се појавила на интернету 29. децембра прошле године, кад је Шешељ отворио инстаграм и фејсбук профил”.