Европљани сумњичави према Бриселу, хоће јачу улогу ЕУ

Запад је платио тежак цех нововековној економској, политичкој и безбедносној кризи. Европљани и Американци су све мање космополите – све су више убеђени да су домаће теме важније од уплитања у збиљу остатка света. То је доминанти закључак најновијег истраживања америчког центра Пју, представљеног недавно Атлантском савету, а уочи данашњег референдума у Великој Британији о даљем чланству у Европској унији.

С ове стране Атлантика, Европљани су дубоко критични према курсу Брисела и прижељкују јачу улогу ЕУ у међународној арени, док све више стрепе од Исламске државе, климатских промена и глобалне економске нестабилности.

С оне стране Атлантика, све већи број Американаца верује да су САД данас мање значајне на светској сцени него пре 10 година. И док је међу Европљанима процена значаја места ЕУ у свету мање-више већ годинама слична, у Америци је ове године 11 одсто више анкетираних проценило да САД имају мањи међународни значај него 2010.

Иначе, истраживање Пјуа с насловом „Европљани се подељени суочавају са светом” обухватило је пролетос 11.494 испитаника с обе стране Атлантика. У Европи, анкета је укључила становнике 10 чланица ЕУ које збирно чине 80 одсто становништва „бриселске уније” и остварују 82 одсто БДП-а.

„Подељеност” о којој у наслову говори истраживање америчког института, најоштрије се очитава у виђењу Француза и Немаца о данашњем значају њихове националне државе у свету. Док већина Немаца сматра да њихова држава данас игра значајнију улогу у свету него пре једне деценије, Французи су сумњичави према глобализацији, наглашено окренути домаћим проблемима и неспремни да зарад интереса савезника жртвују националне приоритете, наводи Истраживачки центар Пју. Само 38 одсто Француза задовољно је како функционише ЕУ, док благонаклоност према функционисању бриселске заједнице исказује половина Немаца.

У односима са спољним светом, већина Европљана и данас исказује подршку УН (66 одсто), мада је проценат присталица устројства светске организације с ове стране Атлантика годинама у сталном опадању. Подршку НАТО-у закружило је 59 одсто упитаних у Европи, при чему су највећу приврженост војном савезу исказали су Холанђани (71 одсто) и Пољаци (70 одсто), а најмању Грци (25 одсто). Иначе, НАТО осетно није по вољи Французима: док је у истраживању 2015. године 64 одсто Гала подржало алијансу, ове године је таквог става било 49 анкетираних Француза. Истовремено, ма колико застрашени Исламском државом и другим терористичким претњама, Европљани не гаје велико поверење у оружане методе борбе против ових опасности, тврде у Истраживачком центру Пју. Наиме, Европљани нису много наклоњени јачању државних издвајања за војноодбрамбени сектор. Само у Пољској (52 одсто) и Холандији (49 одсто) анкетирани сматрају да за наменску индустрију треба издвојити још већа средства. Већина Француза, Шпанаца, Немаца и Грка гласали су да трошкови наменске индустрије остану на данашњем нивоу, док четвртина упитаних Италијана верује да војне издатке треба смањити.

На линији Запад–Исток, Европљанима је и данас Америка важнија него Азија, наводи се у истраживању. Више од половине Европљана (55 одсто) у САД види одлучног партнера, док за Азију то сматра 31 одсто упитаних. Највећу наклоност према Америци у односу на Азију исказали су анкетирани Италијани и Пољаци (у оба случаја 60 одсто). Истовремено, тек сваки трећи Европљанин у анкети Истраживачког центра Пју изразио је стрепњу од новонарастајућег глобалног утицаја Русије и Кине.

Европљани су иначе исказали велику подељеност и око значаја поштовања људских права у односима са остатком света. У само четири од десет држава Европе у којима је спроведено пролећно истраживање, већина упитаних сматрала је да људска права треба да буду главни приоритет спољне политике.

Упркос оштрим критикама на рачун политике Брисела према економским недаћама заједнице, теми избеглица и односу према Русији, „Европљани ипак нису сасвим окренули леђа спољном свету”, поготово у економским пословима, наводи се у истраживању.

Док 49 одсто Американаца сматра да је глобални економски ангажман „лош за САД”, у Европи такво мишљење дели тек нешто око трећине (32 одсто) анкетираних.

Најмању склоност ка јачању помоћи земљама у развоју у Европи исказују у Грчкој (69 одсто испитаних било је против), Мађарској (65 одсто) и Великој Британији (51 одсто).

Кад је реч о „брегзиту”, према истраживању је острвски референдум најновији пример „дугогодишње британске амбивалентности према чланству у бриселској заједници”. Више од половине Британаца старијих од 50 година живота (59 одсто) одлучно су за излазак из ЕУ, док се међу младима између 18 и 24 године за „развод од Европе” изјаснило 42 одсто. При том, преко половине анкетираних Британаца (52 одсто) сматра да Уједињено Краљевство треба самостално да се бави својим проблемима и да све друге земље треба оставити да се саме боре са својим изазовима. Чак 65 одсто Британаца казало је да би одређене ингеренције предате Бриселу требало вратити Лондону.