Evropljani sumnjičavi prema Briselu, hoće jaču ulogu EU

Zapad je platio težak ceh novovekovnoj ekonomskoj, političkoj i bezbednosnoj krizi. Evropljani i Amerikanci su sve manje kosmopolite – sve su više ubeđeni da su domaće teme važnije od uplitanja u zbilju ostatka sveta. To je dominanti zaključak najnovijeg istraživanja američkog centra Pju, predstavljenog nedavno Atlantskom savetu, a uoči današnjeg referenduma u Velikoj Britaniji o daljem članstvu u Evropskoj uniji.

S ove strane Atlantika, Evropljani su duboko kritični prema kursu Brisela i priželjkuju jaču ulogu EU u međunarodnoj areni, dok sve više strepe od Islamske države, klimatskih promena i globalne ekonomske nestabilnosti.

S one strane Atlantika, sve veći broj Amerikanaca veruje da su SAD danas manje značajne na svetskoj sceni nego pre 10 godina. I dok je među Evropljanima procena značaja mesta EU u svetu manje-više već godinama slična, u Americi je ove godine 11 odsto više anketiranih procenilo da SAD imaju manji međunarodni značaj nego 2010.

Inače, istraživanje Pjua s naslovom „Evropljani se podeljeni suočavaju sa svetom” obuhvatilo je proletos 11.494 ispitanika s obe strane Atlantika. U Evropi, anketa je uključila stanovnike 10 članica EU koje zbirno čine 80 odsto stanovništva „briselske unije” i ostvaruju 82 odsto BDP-a.

„Podeljenost” o kojoj u naslovu govori istraživanje američkog instituta, najoštrije se očitava u viđenju Francuza i Nemaca o današnjem značaju njihove nacionalne države u svetu. Dok većina Nemaca smatra da njihova država danas igra značajniju ulogu u svetu nego pre jedne decenije, Francuzi su sumnjičavi prema globalizaciji, naglašeno okrenuti domaćim problemima i nespremni da zarad interesa saveznika žrtvuju nacionalne prioritete, navodi Istraživački centar Pju. Samo 38 odsto Francuza zadovoljno je kako funkcioniše EU, dok blagonaklonost prema funkcionisanju briselske zajednice iskazuje polovina Nemaca.

U odnosima sa spoljnim svetom, većina Evropljana i danas iskazuje podršku UN (66 odsto), mada je procenat pristalica ustrojstva svetske organizacije s ove strane Atlantika godinama u stalnom opadanju. Podršku NATO-u zakružilo je 59 odsto upitanih u Evropi, pri čemu su najveću privrženost vojnom savezu iskazali su Holanđani (71 odsto) i Poljaci (70 odsto), a najmanju Grci (25 odsto). Inače, NATO osetno nije po volji Francuzima: dok je u istraživanju 2015. godine 64 odsto Gala podržalo alijansu, ove godine je takvog stava bilo 49 anketiranih Francuza. Istovremeno, ma koliko zastrašeni Islamskom državom i drugim terorističkim pretnjama, Evropljani ne gaje veliko poverenje u oružane metode borbe protiv ovih opasnosti, tvrde u Istraživačkom centru Pju. Naime, Evropljani nisu mnogo naklonjeni jačanju državnih izdvajanja za vojnoodbrambeni sektor. Samo u Poljskoj (52 odsto) i Holandiji (49 odsto) anketirani smatraju da za namensku industriju treba izdvojiti još veća sredstva. Većina Francuza, Španaca, Nemaca i Grka glasali su da troškovi namenske industrije ostanu na današnjem nivou, dok četvrtina upitanih Italijana veruje da vojne izdatke treba smanjiti.

Na liniji Zapad–Istok, Evropljanima je i danas Amerika važnija nego Azija, navodi se u istraživanju. Više od polovine Evropljana (55 odsto) u SAD vidi odlučnog partnera, dok za Aziju to smatra 31 odsto upitanih. Najveću naklonost prema Americi u odnosu na Aziju iskazali su anketirani Italijani i Poljaci (u oba slučaja 60 odsto). Istovremeno, tek svaki treći Evropljanin u anketi Istraživačkog centra Pju izrazio je strepnju od novonarastajućeg globalnog uticaja Rusije i Kine.

Evropljani su inače iskazali veliku podeljenost i oko značaja poštovanja ljudskih prava u odnosima sa ostatkom sveta. U samo četiri od deset država Evrope u kojima je sprovedeno prolećno istraživanje, većina upitanih smatrala je da ljudska prava treba da budu glavni prioritet spoljne politike.

Uprkos oštrim kritikama na račun politike Brisela prema ekonomskim nedaćama zajednice, temi izbeglica i odnosu prema Rusiji, „Evropljani ipak nisu sasvim okrenuli leđa spoljnom svetu”, pogotovo u ekonomskim poslovima, navodi se u istraživanju.

Dok 49 odsto Amerikanaca smatra da je globalni ekonomski angažman „loš za SAD”, u Evropi takvo mišljenje deli tek nešto oko trećine (32 odsto) anketiranih.

Najmanju sklonost ka jačanju pomoći zemljama u razvoju u Evropi iskazuju u Grčkoj (69 odsto ispitanih bilo je protiv), Mađarskoj (65 odsto) i Velikoj Britaniji (51 odsto).

Kad je reč o „bregzitu”, prema istraživanju je ostrvski referendum najnoviji primer „dugogodišnje britanske ambivalentnosti prema članstvu u briselskoj zajednici”. Više od polovine Britanaca starijih od 50 godina života (59 odsto) odlučno su za izlazak iz EU, dok se među mladima između 18 i 24 godine za „razvod od Evrope” izjasnilo 42 odsto. Pri tom, preko polovine anketiranih Britanaca (52 odsto) smatra da Ujedinjeno Kraljevstvo treba samostalno da se bavi svojim problemima i da sve druge zemlje treba ostaviti da se same bore sa svojim izazovima. Čak 65 odsto Britanaca kazalo je da bi određene ingerencije predate Briselu trebalo vratiti Londonu.