Турска освета Немцима

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Три недеље откад су посланици Бундестага безмало једногласно усвојили резолуцију којом су масакр над Јерменима у Османском царству прогласили геноцидом, званичном Берлину стигла је „освета” Анкаре. Незадовољство резолуцијом Турска није само испољила повлачењем амбасадора из Берлина и оштрим критикама и претњама, већ је забранила немачким политичарима да посете немачке војнике распоређене у војној бази Инџирлик на југоистоку Турске.

Портпарол немачког министарства одбране Јенс Флосдорф потврдио је откриће утицајног политичког магазина „Шпигл” и најтиражнијег таблоида „Билд” да су Турци блокирали план делегације, у којој су заменик министра одбране и неколико посланика Бундестага, да средином јула посети 250 војника Бундесвера који су стационирани у Инџирлику, одакле учествују у кампањи бомбардовања положаја Исламске државе (ИД) у Сирији и Ираку. Према плану заменика министра одбране Ралфа Браукзипеа, делегација је требало да се упозна са немачким извиђачким акцијама у борби против ИД тако што ће посетити Турску, Ирак, Кувајт и Катар.

„Турски званичници тренутно не одобравају план посете”, потврдио је за „Шпигл” портпарол министарства, додавши да не постоји писани документ о разлогу забране и да се Берлин нада да ће до посете Турској ипак доћи.

У ваздушној бази Инџирлик смештене су турске, америчке и немачке трупе, при чему Бундесвер у овој бази, осим 250 војника, има и шест извиђачких авиона „торнадо” и један авион за допуњавање горива у ваздуху, који учествују у бомбардовању које предводе САД и Француска.

Немачки генерал Дитмар Варнеке је, како сазнаје „Шпигл”, на затвореном састанку Бундестаговог одбора за одбрану рекао да је разлог за забрану актуелна тензија између Немачке и Турске због резолуције о геноциду над Јерменима. Према проценама историчара, у Османском царству у току и после Првог светског рата убијено је милион и по Јермена, што стручњаци сматрају првим геноцидом у 20. веку. Турска, пак, као наследница Османског царства, негира да је то био геноцид, већ да је био у питању грађански рат у којем су гинули људи на обема странама и истиче да је заправо погинуло између 250.000 и 500.000 људи.

Да је резолуција разлог за забрану посете јуче је званично потврдио и турски шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу, истакавши да је за Анкару „та посета неприхватљива”.

„Не одобравамо да базу Инџирлик посећују цивили, нарочито политичари”, рекао је он, док немачки медији сазнају да су Турци немачком министарству одбране рекли да само „техничко и војно особље” може да посети базу.

„Ако Турска одбије нашим парламентарцима да посете трупе, онда немачка војска не би требало да улаже новац пореских обвезника у ширење те базе”, рекао је за „Билд” Тобијас Линднер, посланик опозиционих Зелених задужен за питања одбране и финансија. „Ко прети партнеру не може да очекује милионе од немачког пореза.”

Бундесвер је раније најавио да планира да наредних година прошири базу у Инџирлику, улагањем око 60 милиона евра, између осталог, на хангаре за немачке извиђачке али и борбене авионе. Сада се све то доводи у питање.

Посланик баварске ЦСУ Флоријан Хан је такође критиковао Турску, позвавши чак да немачки војници буду повучени из те базе због „неодговорног понашања” Турске као партнера Немачке у НАТО. Он сматра да Бундесвер мора да тражи алтернативну базу за своје извиђачке авионе, при чему Јордан у том случају не долази у обзир.

Према речима бившег министра одбране и посланика демохришћана Меркелове Франца Јозефа Јунга, одлука Турске да забрани посету делегације Инџирлику је „апсурдна”.

„Наши војници су тамо заједно са НАТО. Они такође тамо штите Турску”, рекао је Јунг за лист „Мителдојче цајтунг”, док посланик СПД-а Рајнер Арнолд сматра да је „време да НАТО тражи од Турске да се јасно придржава правила алијансе”.

Будући да се забрана односи на заменика министра одбране, ово је и политички скандал. У Берлину се пак труде да не говоре да је реч о скандалу, али незванично признају да је ово „непријатељски акт” партнера из НАТО-а.

Ово је иначе други шамар Анкаре Берлину, будући да је после Бундестагове резолуције Турска забранила да Инџирлик посети и група немачких новинара, правдајући све забринутошћу за безбедност у бази, па је све остало незапажено у јавности.

Осим ових забрана, према појединим предвиђањима, могуће је да Турци такође ограниче војну сарадњу са Немачком са којом блиско сарађује у мисији на Егејском мору, при чему је немачки адмирал на челу мисије сузбијања шверцовања људи између Турске и Грчке.

Међутим, генерал Варнеке, који води одељење за стратегију у немачком министарству одбране, настоји да ублажи ова страховања, уверавајући да сарадња неће бити угрожена. То је пре неколико недеља тврдила и министарка одбране Урсула фон дер Лајен, заговарајући стратегију да се може истовремено са Турском политички спорити и војно сарађивати.