Брегзит може да успори раст Србије

Излазак Велике Британије из Европске уније негативно ће утицати на економију Европске уније, а посредно можда и на Србију, процена је професора Економског факултета Милојка Арсића и уредника „Кварталног монитора”.

Одлука Британаца на референдуму вероватно ће успорити раст европске привреде, може изазвати и рецесију, а као могућа последица дошло би и успоравања раста у Србији због могућег мањег прилива страних инвестиција.

– Одлука Британаца да њихова земља изађе из Европске уније ствара песимизам код инвеститора и уздржаност код потрошача. Ако то потраје дуже, довело би до већег успоравања раста европске привреде, а можда и до рецесије. Ако би за Великом Британијом кренуле и још неке државе ЕУ, не искључује се црни сценарио из 2008. – рекао је Арсић новинарима на представљању најновијих анализа Фондације за развој економске науке (ФРЕН).

Рано је за процене колика ће штета бити од „брегзита”, сматра Арсић, али ће она сигурно бити мања ако владе земаља ЕУ предузму неопходне мере. – Ако владе успеју да убеде инвеститоре и потрошаче да ће наставити нормалан раст привреде, дошло би до успоравања раста привреде, али не и до већег пада – сматра он.

Арсић додаје да је очекивано да, у првом моменту, излазак Велике Британије из ЕУ доведе до хистеричних реакција на берзи, али је важно да те реакције не буду трајне. Он верује да ће динар очувати вредност према евру, јер високе девизне резерве омогућавају Народној банци да интервенише, али могућ раст долара у односу на евро може да повећа наше трошкове отплате кредита у овој валути.

Аутори „Кварталног монитора” сматрају да од почетка 2016. у привреди Србије преовлађују позитивни трендови, привредни раст убрзава, до краја године може достићи 2,5 до три одсто, што је највиша стопа раста од почетка кризе и на нивоу просека земаља централне и источне Европе.

– Овај раст је макроекономски одржив и Србија ће коначно достићи преткризни БДП из 2008. године – казао је Арсић.

Да би овај раст био одржив на дужи рок неопходно је повећање укупних инвестиција до нивоа од 25 одсто, а јавних до четири одсто БДП, учврстити макроекономску стабилност, реструктурирати јавна предузећа и убрзати реформе.

Од почетка године извоз снажно расте, покривеност увоза извозом је рекордних 87 одсто. Стање на тржишту рада у првом кварталу је благо побољшано, стопа запослености је повећана у односу на исти квартал претходне године за 1,4 процентних поена, расте легална запосленост, док рад на црно опада. Ипак, стопа запослености је и даље врло ниска – 42,5 одсто у Србији, према просечних 52 одсто у Европској унији.

Повлачење „Фијата” била би превара

На питање какве су могуће последице подужег пада производње и извоза „Фијата” из Крагујевца, најављеног укидања треће смене, отпуштања радника и евентуално одласка ове компаније, Милојко Арсић је казао да би то била нека врста преваре, и не би било у складу са пословним моралом.

– Требало би да се види какве су намере „Фијата”, јер будући да је онолико добио од државе, „Фијат” практично и није тржишни пројекат – казао је Арсић. Зато би и евентуално повлачење било нека врста преваре, то не би било у складу са добрим пословним моралом.

Према његовим речима, у старту је тај пројекат нерационално урађен, јер је преговарано по принципу „шта год тражи – добиће”. – Тако се не преговара, то је непромишљено, а обим субвенција, које је „Фијат” добио, приличан је – указaо је Арсић.