Колико британско „не” кошта Србију

Економске последице одлуке Британије да напусти Европску унију (ЕУ) тек ће се збрајати наредних дана. Тржиште валута већ је одреаговало, а валутна драма осетила се јуче ујутру и у Србији када је почела трговина на девизном тржишту. Вредност динара падала је у односу на евро, па је према нашим незваничним информацијама Народна банка Србије интервенисала продајом 40 милиона евра како би спречила даље клизање динара. Индикативни курс НБС јуче није прешао психолошку границу од 124 динара за евро (123,95). Како кажу наши извори на девизном тржишту, централна банка на време је реаговала и спречила ширење панике. Већ у девет ујутру, истичу наши саговорници, НБС је контактирала најкрупније играче на тржишту да провере шта се догађа и какве се промене очекују. „Одлично су одреаговали да спрече ширење панике”, каже наш извор.

Небојша Савић, председник Савета гувернера, каже да ћемо тек видети како ће тржиште да прихвати ову политичку одлуку, пошто је фунта најшре пала за 11 одсто у односу на долар, а онда је током јучерашњег дана тај пад смањен на осам одсто.

Горан Николић, сарадник Института за Европске студије не очекује значајније преливање негативних последица брегзита на Србију. Свој оптимистичан став поткрепљује бројкама.

– То не може значајно да се одрази на ниво страних инвестиција, јер су улагања из Велике Британије у Србију скромна. У периоду од 2005. до 2015. оне износе свега 213 милиона евра, што је тек нешто више од један одсто укупних страних инвестиција. Такође, Србија у Британију извезе тек 1,5 одсто укупне вредности свог извоза (177 милиона евра). С друге стране, увоз из ове земље чини тек 1,2 одсто укупног увоза (око 200 милиона). У структури јавног дуга фунта чини тек 0,5 одсто укупних државних дуговања – објашњава Николић зашто Србију неће погодити британско „не”.

Ипак, с обзиром на то да је долар јуче јачао посредан ефекат може, да се очекује на раст јавног дуга, јер је трећина укупних државних дуговања у доларима. Незванично, у Министарству финансија кажу да имају довољно доларске ликвидности да, у случају да америчка валута почне да јача, доспеле обавезе платимо у доларима и да, на тај начин, држава не изгуби на валутним разликама. И премијер Александар Вучић јуче је користећи стручан економски термин рекао да смо се „добро хеџовали”, што практично значи да смо се заштитили од валутних ризика.

Према речима Владимира Круља, професора на Универзитету у Лувену и саветника у Влади Србије, одлука британских бирача нема директног утицаја на позицију Србије у процесу евроинтеграција, па и на коришћење претприступних фондова. То не може да промени чињеницу да Србија око две трећине своје робне размене остварује са земљама ЕУ, али и не може променити наше опредељење ка евроинтеграцијама.

– Економске турбуленције које ће у ЕУ изазвати „брегзит” могле би да имају посредан утицај на српску економију. То ће наравно зависити од одговора Уније на излазак Велике Британије из ЕУ. Остаје да се види какве ће дугорочне последице на финансијским тржиштима оставити „брегзит” када је реч о нивоима каматних стопа, курсева валута (пре свега евра и долара), али и расположивих инвестиција. Сигурно ће и Европска централна банка и Банка Енглеске интервенисати на тржишту како би спречиле већу нестабилност – прогнозира Круљ.

Он не очекује додатне притиске из Брисела због наше сарадње са инвеститорима из других делова Европе и света, попут Русије и Кине поготово. Треба имати у виду и посебну врсту партнерства Кине са ЕУ, каже Круљ.

Ни бивши гувернер Дејан Шошкић не очекује директне негативне последице брегзита.

– Кад је реч о процесу проширења, можда дође до неког успоравања јер ће ЕУ сада морати да се бави собом и због себе ће морати да се редефинише. Што се тиче глобалних инвестиција, они који су настојали да на европско тржиште уђу преко Британије, можда ће променити своје инвестиционе планове. Ту пре свега мислим на Кину. Могуће је и да се јави извесна доза неповерења и да се смањи прилив страних улагања у Британију – закључује Шошкић.

Фондови ће можда бити смањени

Излазак Британије из ЕУ поставио је питање хоће ли и средства из претприступних фондова бити смањена.

Преко претприступних фондова ЕУ за Србију је до 2020. предвиђено 1,5 милијарди евра. Реч је о такозваним ИПА фондовима који представљају главни финансијски инструмент Европске уније (ЕУ) за подршку реформама за земље кандидате и потенцијалне кандидате. Само у току 2014. године нашој земљи је било на располагању 198 милиона евра, док је 2015. тај износ био 234 милиона евра.

Према речима Михајла Црнобрње, професора на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), излазак Велике Британије из ЕУ ствара потпуно нову ситуацију.

– Преседан ће сада дефинисати праксу и постављати правила. И када је реч о томе како ће се, повлачењем Британије, редефинисати пакети помоћи, али и када је реч о томе како ће се повлачити кадрови из европске администрације који долазе из Британије, попут Мајкла Давенпорта, шефа делегације ЕУ у Србији. То није нешто што може да се реши преко ноћи, за то ће бити потребно мало више времена – каже Црнобрња.