Позориште није комунално предузеће

Пре неколико вечери, истовремено док је глумац Ненад Маричић у Загребу, на Данима сатире „Фадила Хаџића”, примао признање у име ансамбла представе „Родољупци” Ј. С. Поповића, у матичном Народном позоришту у Београду, у оквиру Философскoг театра, пред препуном салом сцене „Раша Плаовић”, путем видео линка публици се из еквадорске амбасаде у Лондону обратио Џулијан Асанж. На симболичком плану то је била круна сезоне у којој је ансамбл Драме националног театра у многим анкетама критичара и рангл-листама имао представу године, поменуте Стеријине „Родољупце”. Биланс сезоне на измаку када је ансамбл Драме ове куће културе у питању је поголем: више од 30 фестивалских награда. Први пут у модерној историји ансамбл Драме учествовао је на значајном средњоевропском фестивалу, „Митем” у Будимпешти и добили су сјајне критике мађарских, али и британских критичара...

– После три деценије паузе гостовали смо у Загребу, стигао је позив за учешће на Битефу, први пут ћемо наступити у такмичарском програму МЕСС-а, у Сарајеву, где нас на Генералној скупштини Европске театарске конвенције очекује пријем у ову најбројнију европску театарску организацију, што отвара сјајну перспективу продукционе сарадње у Европи. Покренули смо размену представа са Загребачким казалиштем младих, обновили сарадњу са шведским Краљевским драмским позориштем „Драматен”, са којим спремамо копродукцију... То су чињенице на које смо поносни, не само на уметничком, већ и на организационо-продукцијском плану, каже Жељко Хубач, први човек ансамбла Драме, и наглашава да жали због тога што су после изузетно успешне полусезоне имали невероватан, неодговоран, недопустив, политикантски и апсолутно непозоришни петомесечни застој у финансирању, који се одразио на планове премијера и квалитет продукције.

Колико ансамблу Драме не иде наруку недефинисана ситуација у кући, будући да већ дуже време није именован управник позоришта, односно да је пре неколико месеци и Управни одбор поднео оставку на ову функцију, и шта их је током протеклог периода посебно намучило, питали смо Жељка Хубача, а он је одговорио:

– Утилитаристичка папазјанија у коју је, не својом вољом, гурнут национални театар јесте отежавајућа, али не и непремостива околност за креативан рад. Докле год постоје некакав буџетски оквир и слобода уметничког изражавања могуће је правити добро позориште. Могућност да креирам репертоар изван бројних интересних група, која ми је пружена у последње две године, јесте својеврсни еликсир који проблеме ставља у други план. Али, ја нисам Обеликс, онај стрип јунак који је као дете упао у буре чаробног напитка. Свестан сам да све има свој крај, па и дејство те алхемије која Драму Народног позоришта одржава на површини. Сигуран сам да у овим околностима нећу још дуго моћи да функционишем а да не угрозим лични интегритет.

Жељко Хубач је годинама веран националном театру и познаје га из многих фаза и углова. А како види решење кризе?

– Једини фокус мог интересовања јесте Драма Народног позоришта и потребан услов да се не стварају додатни проблеми у овом сектору јесте благовремено финансирање продукције и пажљиво праћење међународне сарадње, наравно у границама финансијске моћи државе – објашњава Хубач. –То засигурно није довољан услов за решавање свих проблема, али о културној политици државе која би, за почетак, требало да разуме барем то да се позориште као институција разликује од комуналних предузећа, треба да брину они који су за то плаћени. Могу да кажем своје мишљење о томе, али кога данас у овој земљи интересује шта уметници мисле о проблемима у функционисању институција културе. Најзад, направљена је таква атмосфера да ви и када укажете на неки проблем, кажете нешто сувисло, базирано на чињеницама, а не на личном интересу, то код оних који одлучују о нашим судбинама постаје сигнал да вас сврстају у нечији табор, да сте за овога и против онога, за Русе или за Американце... Буди бог с нама!

Да то , ипак, не обесхрабрује ансамбл Драме говори списак наслова са којима ће у наредном периоду изаћи пред публику.

– До краја године на великој сцени имаћемо премијере Чеховљевог „Иванова” у режији Тање Мандић Ригонат, са Николом Ристановским у насловној улози, и Шекспировог „Ричарда Трећег”, у режији Снежане Тришић, са Игором Ђорђевићем у насловној улози. На Сцени „Раша Плаовић” у овом периоду премијерно ће бити изведена „Народна драма” Олге Димитријевић, у режији Бојане Лазић, и Кишова „Електра” у режији Иве Милошевић. Следеће године на Великој сцени ћемо имати само једну премијеру Есхилове „Орестије” у режији Јагоша Марковића, а идеја је да у 2017. већим бројем наслова дамо примат Сцени „Раша Плаовић”, на којој ће Толстојеву драму „Царство мрака” режирати Игор Вук Торбица, Нушићево „Сумњиво лице” Андраш Урбан, Крлежин комад „У логору” Борис Лијешевић, а са Битеф театром у копродукцији радићемо пројекат „Балканика епика” заснован на српској епској поезији, који ће режирати словеначки редитељ Јернеј Лоренци, иначе двоструки добитник Политикине награде за најбољу режију на Битефу, каже Жељко Хубач, коју уједно сања о времену које ће моћи да посвети својој породици када више не буде, како каже, директор Драме.