Pozorište nije komunalno preduzeće

Pre nekoliko večeri, istovremeno dok je glumac Nenad Maričić u Zagrebu, na Danima satire „Fadila Hadžića”, primao priznanje u ime ansambla predstave „Rodoljupci” J. S. Popovića, u matičnom Narodnom pozorištu u Beogradu, u okviru Filosofskog teatra, pred prepunom salom scene „Raša Plaović”, putem video linka publici se iz ekvadorske ambasade u Londonu obratio Džulijan Asanž. Na simboličkom planu to je bila kruna sezone u kojoj je ansambl Drame nacionalnog teatra u mnogim anketama kritičara i rangl-listama imao predstavu godine, pomenute Sterijine „Rodoljupce”. Bilans sezone na izmaku kada je ansambl Drame ove kuće kulture u pitanju je pogolem: više od 30 festivalskih nagrada. Prvi put u modernoj istoriji ansambl Drame učestvovao je na značajnom srednjoevropskom festivalu, „Mitem” u Budimpešti i dobili su sjajne kritike mađarskih, ali i britanskih kritičara...

– Posle tri decenije pauze gostovali smo u Zagrebu, stigao je poziv za učešće na Bitefu, prvi put ćemo nastupiti u takmičarskom programu MESS-a, u Sarajevu, gde nas na Generalnoj skupštini Evropske teatarske konvencije očekuje prijem u ovu najbrojniju evropsku teatarsku organizaciju, što otvara sjajnu perspektivu produkcione saradnje u Evropi. Pokrenuli smo razmenu predstava sa Zagrebačkim kazalištem mladih, obnovili saradnju sa švedskim Kraljevskim dramskim pozorištem „Dramaten”, sa kojim spremamo koprodukciju... To su činjenice na koje smo ponosni, ne samo na umetničkom, već i na organizaciono-produkcijskom planu, kaže Željko Hubač, prvi čovek ansambla Drame, i naglašava da žali zbog toga što su posle izuzetno uspešne polusezone imali neverovatan, neodgovoran, nedopustiv, politikantski i apsolutno nepozorišni petomesečni zastoj u finansiranju, koji se odrazio na planove premijera i kvalitet produkcije.

Koliko ansamblu Drame ne ide naruku nedefinisana situacija u kući, budući da već duže vreme nije imenovan upravnik pozorišta, odnosno da je pre nekoliko meseci i Upravni odbor podneo ostavku na ovu funkciju, i šta ih je tokom proteklog perioda posebno namučilo, pitali smo Željka Hubača, a on je odgovorio:

– Utilitaristička papazjanija u koju je, ne svojom voljom, gurnut nacionalni teatar jeste otežavajuća, ali ne i nepremostiva okolnost za kreativan rad. Dokle god postoje nekakav budžetski okvir i sloboda umetničkog izražavanja moguće je praviti dobro pozorište. Mogućnost da kreiram repertoar izvan brojnih interesnih grupa, koja mi je pružena u poslednje dve godine, jeste svojevrsni eliksir koji probleme stavlja u drugi plan. Ali, ja nisam Obeliks, onaj strip junak koji je kao dete upao u bure čarobnog napitka. Svestan sam da sve ima svoj kraj, pa i dejstvo te alhemije koja Dramu Narodnog pozorišta održava na površini. Siguran sam da u ovim okolnostima neću još dugo moći da funkcionišem a da ne ugrozim lični integritet.

Željko Hubač je godinama veran nacionalnom teatru i poznaje ga iz mnogih faza i uglova. A kako vidi rešenje krize?

– Jedini fokus mog interesovanja jeste Drama Narodnog pozorišta i potreban uslov da se ne stvaraju dodatni problemi u ovom sektoru jeste blagovremeno finansiranje produkcije i pažljivo praćenje međunarodne saradnje, naravno u granicama finansijske moći države – objašnjava Hubač. –To zasigurno nije dovoljan uslov za rešavanje svih problema, ali o kulturnoj politici države koja bi, za početak, trebalo da razume barem to da se pozorište kao institucija razlikuje od komunalnih preduzeća, treba da brinu oni koji su za to plaćeni. Mogu da kažem svoje mišljenje o tome, ali koga danas u ovoj zemlji interesuje šta umetnici misle o problemima u funkcionisanju institucija kulture. Najzad, napravljena je takva atmosfera da vi i kada ukažete na neki problem, kažete nešto suvislo, bazirano na činjenicama, a ne na ličnom interesu, to kod onih koji odlučuju o našim sudbinama postaje signal da vas svrstaju u nečiji tabor, da ste za ovoga i protiv onoga, za Ruse ili za Amerikance... Budi bog s nama!

Da to , ipak, ne obeshrabruje ansambl Drame govori spisak naslova sa kojima će u narednom periodu izaći pred publiku.

– Do kraja godine na velikoj sceni imaćemo premijere Čehovljevog „Ivanova” u režiji Tanje Mandić Rigonat, sa Nikolom Ristanovskim u naslovnoj ulozi, i Šekspirovog „Ričarda Trećeg”, u režiji Snežane Trišić, sa Igorom Đorđevićem u naslovnoj ulozi. Na Sceni „Raša Plaović” u ovom periodu premijerno će biti izvedena „Narodna drama” Olge Dimitrijević, u režiji Bojane Lazić, i Kišova „Elektra” u režiji Ive Milošević. Sledeće godine na Velikoj sceni ćemo imati samo jednu premijeru Eshilove „Orestije” u režiji Jagoša Markovića, a ideja je da u 2017. većim brojem naslova damo primat Sceni „Raša Plaović”, na kojoj će Tolstojevu dramu „Carstvo mraka” režirati Igor Vuk Torbica, Nušićevo „Sumnjivo lice” Andraš Urban, Krležin komad „U logoru” Boris Liješević, a sa Bitef teatrom u koprodukciji radićemo projekat „Balkanika epika” zasnovan na srpskoj epskoj poeziji, koji će režirati slovenački reditelj Jernej Lorenci, inače dvostruki dobitnik Politikine nagrade za najbolju režiju na Bitefu, kaže Željko Hubač, koju ujedno sanja o vremenu koje će moći da posveti svojoj porodici kada više ne bude, kako kaže, direktor Drame.