Уметност је када си свој

Грачаница – Академском сликару Веселину Рајовићу у суботу је уручена награда „Лонгин” која се традиционално додељује учесницима Видовданске ликовне колоније у Грачаници, за укупно стваралаштво.

Веселин Рајовић је редовни професор Факултета уметности Приштина–Звечан. Каже да му награда много значи јер је јеромонах Лонгин био велики фрескосликар, иконописац, песник, писац. Објашњава да његово стваралаштво настаје у циклусима и да се већина идеја и скица рађала у манастиру Грачаница за који је вишеструко везан.

Чланови жирија Видовданске колоније, кога су чинили сликари Петар Ђуза и Саша Филиповић, и историчар уметности Небојша Јевтић, навели су да тумачи Рајовићевог дела оцењују да је он сликар ватре, која је погорела и унаказила свет, остављајући призоре својеврсног згаришта... Рајовић на овој колонији искаче из своје уобичајене поетике и структуру слике гради од сведених тонских основа. Сведеност користи у функцији отварања простора за геометријске облике који су постављени по једноставним ритмичким решењима.

– Експресија коју негујем, о којој говоре критичари и песници, експресија је „од прве”, стваралачки нерв који избија несвесно, али са искуствима која су се накупила. То, дакле, одједном, из душе излази на платно и ту нема коректуре. На овој колонији у Грачаници симболички су насликани „Газиместан 1 и 2” – објашњава Рајовић

Када је реч о његовим студентима, проф. Рајовић каже да жели да имају своју аутентичност и своју културолошку припадност, а не да „уђу у некакву глобализацију уметности, као што се то дешава”. Уметност је за њега кад дело иде „из душе”. Такође, уметност је и казати не глобализацији и бити свој.