„Јужни ток” тече и после избора

У актуелним спекулацијама шта све криза владе доноси, и односи, постављено је и питање колико је валидан међудржавни енергетски споразум Србије и Русије. Тај документ који је у Москви 25. јануара потписао министар инфраструктуре Велимир Илић и то у присуству руског и српског државног врха – председника Путина и Тадића, премијера Коштунице и победника на недавним председничким изборима Дмитрија Медведева, подржале су све политичке странке осим ЛДП-а.

Против гасног аранжмана, то јест проласка „Јужног тока” преко Србије, није био ни министар економије Млађан Динкић. Његове су се замерке односиле на део нафтног аранжмана, односно „недопустиво ниску цену” за 51 одсто вредности НИС-а, за шта руски „Гаспромњефт” нуди 400 милиона евра у кешу.

Динкић при том није објаснио зашто је уопште први и потезао причу о већинској продаји компаније, ако му то заправо не одговара. Тим пре што је седео и у претходној Коштуничиној влади која је подржала предлог приватизационог саветника за НИС да се у првој фази на тендеру за НИС нађе 25 одсто вредности компаније.

Милан Симурдић, бивши амбасадор Србије у Хрватској и члан Форума за међународне односе, каже за „Политику” да су претеране оцене да је енергетски споразум између Србије и Русије неважећи зато што је пала влада, те да не жели да улази у позадину таквих прича.

– Енергетски споразум може да буде неважећи само ако га Скупштина Србије, односно посланици у будућем сазиву, не ратификују. Али ако се има у виду да су га подржале готово све политичке партије осим поменутог ЛДП-а, не треба очекивати већа изненађења – категоричан је он.

Међутим, Симурдић указује на то да се због новонастале ситуације цела ствар у вези са ратификацијом може отегнути. Треба подсетити да Протокол о НИС-у уопште и не мора да буде верификован у скупштини.

Упућени у гасно-нафтну причу кажу да наредних дана треба очекивати да ће енергетски споразум многи експлоатисати у предизборној кампањи. Не треба да зачуди ако покрајинска власт у Новом Саду буде најгласнија, јер се они грчевито боре да добију део новца од продаје НИС-а који се налази на њиховој територији.

Саша Илић, в. д. генералног директора Јавног предузећа „Србијагас”, који је пре две недеље с будућим председником Русије Дмитријем Медведевом потписао гасни аранжман Србије и Русије, за наш лист каже да ниједног часа није стављао параф на овај документ да би се он раскидао. Напротив. Реч је о међудржавном споразуму, што значи да постоје две стране које се о томе питају, каже он и наглашава да је око потписивања овог споразума постојао консензус готово свих политичких партија, те „не видим како онда може бити неважећи”. Осим тога, последњу реч о томе даће посланици у скупштини када буду гласали да ли су за ратификацију или не, онако како је то и договорено, подсећа Илић.

– У тренутку када Аустрија, Мађарска и Бугарска, чланице ЕУ, отворено кажу да им је потребан руски гас и потписују овакав споразум са „Гаспромом, зар Србија треба уопште да има дилему да ли јој је такав документ потребан, поготово ако зна да на овај начин наша земља постаје регионално чвориште гаса у овом делу Европе – каже Илић.

Поједини чланови радне групе који су учествовали у преговорима са „Гаспромом” подсећају да је „извор” који је пласирао причу, такође у сличном тону најављивао да гасовод „Јужни ток” уопште неће проћи преко Србије, као и да ће ићи само крак гасовода а не магистрални цевовод – и то само дан пре него што су Београд и Москва уговорили посао. Одавно је већ познато да слични извори лобирају за гасовод „Набуко” – ривалску гасну магистралу „Јужном току”, о чијем се проласку кроз Србију чак ни озбиљно није разматрало. „Политици” је из истог извора објашњено и да би енергетски споразум могао да постане неважећи само ако би дошло до драстичног заокрета у односу снага које су пре пада владе биле за гасно-нафтни споразум. Конкретно, то значи да ако би посланици СРС-а или ДС-а у новом сазиву скупштине за 180 степени променили одлуку о послу са Русима, споразум би пропао. Како ствари стоје, радикали би се можда радије одрекли западних српских граница него односа са Москвом, а тешко је уверити било кога озбиљног да би и председник Тадић тако лако могао да заборави на топлу рођенданску честитку Владимира Путина, уочи првог круга председничких избора.

Такође, и чланови радне групе из редова ДС-а форсирали су брзо потписивање споразума.

-----------------------------------------------------------

Хитан састанак због гаса

Комесар Европске уније за енергетику Андрис Пјебалгс затражио је јуче хитан састанак ЕУ о гасној политици како би се још једном преиспитала зависност Европе од руског гаса. До нове узбуне дошло је након што Украјина није испоштовала рок који јој је Русија дала да плати преузети гас, после чега је руски партнер смањио испоруке за око 25 одсто.

Иако је овај неспоразум привремено решен, Европа сматра да је алтернатива руској енергији неопходна, тим пре што једна четвртина европског континента зависи до руског гаса. Мора се, међутим, објаснити да до сукоба Русија - Украјина није дошло зато што Русија нема довољно гаса, већ зато што неће никоме да га испоручује бесплатно.

Европски интерес је да се плин допреми алтернативним правцем односно „Набуком” из Азербејџана и Туркменистана преко Турске у Европу. Аналитичари процењују да би гас „Набуком” могао да потече 2011. године.

Међутим, „Набуко” има јаког ривала у руском пројекту „Јужни ток” који представља ширење већ постојећег система којим би се гас довео из Новоросијска испод Црног мора у источну Европу, а одатле би имао сличну руту као „Набуко”. С тим што неће ићи преко Румуније, већ кроз Србију.

Прошлог четвртка одлазећи председник Русије Владимир Путин и Дмитриј Медведев постигли су кључну победу над „Набуком” када су са Мађарском, чланицом ЕУ, договорили да „Јужни ток” пређе преко њене територије.