Меркелова неће да пожурује Британце

Од на­шег до­пи­сни­ка

Франк­фурт, Хај­дел­берг – Упр­кос то­ме што Бер­лин и Па­риз на­сто­је свим си­ла­ма да по­ка­жу је­дин­ство у на­чи­ну ре­ша­ва­ња кри­зе иза­зва­не ре­фе­рен­дум­ском од­лу­ком Бри­та­на­ца да иза­ђу из Европ­ске уни­је, не­мач­ко-фран­цу­ски дво­јац је за­пра­во са­гла­сан са­мо око јед­ног – ЕУ мо­ра да се про­ме­ни. Са­гла­сје ту пре­ста­је, бу­ду­ћи да се ми­шље­ња не­мач­ке кан­це­лар­ке Ан­ге­ле Мер­кел и фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Фран­соа Олан­да о то­ме ко­јом бр­зи­ном и ка­ко тре­ба спро­ве­сти „брег­зит” и ка­ква би ЕУ по­сле то­га тре­ба­ло да бу­де раз­ли­ку­ју. Не са­мо то, већ се кан­це­лар­ки­ној ви­зи­ји про­ти­ве и не­мач­ке со­ци­јал­де­мо­кра­те ко­је се­де у ње­ној ко­а­ли­ци­о­ној вла­ди.

Ше­фо­ви ди­пло­ма­ти­ја Не­мач­ке и Фран­цу­ске Франк Вал­тер Штајн­ма­јер и Жан Марк Еро за ви­кенд су пред­ста­ви­ли за­јед­нич­ки до­ку­мент под на­зи­вом „Ја­ка Евро­па у све­ту не­из­ве­сно­сти”. Иако у ње­му пред­ла­жу ус­по­ста­вља­ње за­јед­нич­ке европ­ске без­бед­но­сти и ја­ча­ње еко­ном­ског ује­ди­ња­ва­ње, њи­хов по­тез са­мо на­из­глед од­ра­жа­ва са­гла­сје Бер­ли­на и Па­ри­за. На­и­ме, Штајн­ма­јер је из ре­до­ва не­мач­ких со­ци­јал­де­мо­кра­та – чи­ји се став пре­ма без­ма­ло сва­ком аспек­ту „брег­зи­та” раз­ли­ку­је у од­но­су на Мер­ке­ли­не де­мо­хри­шћа­не, ко­ји во­де глав­ну реч ка­да је реч о не­мач­кој по­ли­ти­ци на ни­воу ЕУ.

Та­ко Штајн­ма­јер, баш као и Еро, по­жу­ру­је Лон­дон да што пре за­поч­не „бра­ко­ра­звод­ну пар­ни­цу” с ЕУ, док Мер­ке­ло­ва сма­тра да не­ма по­тре­бе да се жу­ри. Еро чак по­жу­ру­је Бри­тан­це и да иза­бе­ру што пре но­вог пре­ми­је­ра, а не­мач­ки ви­це­кан­це­лар и шеф Со­ци­јал­де­мо­крат­ске пар­ти­је (СПД) Зиг­мар Га­бри­јел – баш као и ње­го­ви пар­тиј­ски друг, пред­сед­ник Европ­ског пар­ла­мен­та Мар­тин Шулц – же­ли брз и ефи­ка­сан од­ла­зак Бри­та­на­ца, при че­му им по­ру­чу­је да њи­хо­ва од­лу­ка зна­чи да не­ће би­ти раз­го­во­ра о то­ме шта ЕУ још мо­же да им по­ну­ди ка­ко би их за­др­жа­ла.

С дру­ге стра­не, Мер­ке­ло­ва оста­вља Лон­до­ну отво­ре­на вра­та и до­вољ­но вре­ме­на да „раз­ми­сли” о ре­фе­рен­дум­ској од­лу­ци. Кан­це­лар­ки­на де­сна ру­ка Пе­тер Алт­ма­јер, шеф Кан­це­лар­ске слу­жбе, ка­же да би по­ли­ти­ча­ри­ма у Бри­та­ни­ји тре­ба­ло „да­ти вре­ме­на да раз­ми­сле о по­сле­ди­ца­ма од­лу­ке о ’брег­зи­ту’”, те да би Евро­па тре­ба­ло да „сми­ре­но са­че­ка да се то до­го­ди”. И док ју­че­ра­шњи са­го­вор­ни­ци кан­це­лар­ке у Бер­ли­ну – фран­цу­ски пред­сед­ник Фран­соа Оланд, ита­ли­јан­ски пре­ми­јер Ма­тео Рен­ци и пред­сед­ник Европ­ског са­ве­та До­налд Туск – сма­тра­ју да ЕУ не би тре­ба­ло да омо­гу­ћи Бри­тан­ци­ма да оду­го­вла­че про­це­ду­ру из­ла­ска из ЕУ, Мер­ке­ло­ва не же­ли да по­жу­ру­је Бри­тан­це. То је ју­че по­твр­дио и њен порт­па­рол Ште­фен Зај­берт, ре­кав­ши да они по­шту­ју уко­ли­ко је „вла­ди у Лон­до­ну по­тре­бан не­ки ра­зу­ман вре­мен­ски рок” да ак­ти­ви­ра члан 50 Ли­са­бон­ског спо­ра­зу­ма, ко­ји се ти­че ме­ха­ни­зма из­ла­ска из ЕУ.

„Јед­на ствар је ја­сна: не­ће би­ти не­фор­мал­них пре­ли­ми­нар­них пре­го­во­ра о на­чи­ни­ма из­ла­ска из ЕУ пре не­го што Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја пре­да зах­тев за из­ла­зак из бло­ка”, ис­та­као је Зај­берт, до­да­ју­ћи и да не­из­ве­сност не мо­же да се на­ста­ви до­ве­ка. Ту се не за­вр­ша­ва не­са­гла­сје из­ме­ђу Мер­ке­ло­ве и фран­цу­ских, не­мач­ких и ита­ли­јан­ских ли­де­ра стра­на­ка ле­вог цен­тра. Увек опре­зна Мер­ке­ло­ва је у то­ку ви­кен­да функ­ци­о­не­ри­ма свог де­мо­хри­шћан­ског бло­ка ре­кла да не­ма по­тре­бе за ра­ди­кал­ним про­ме­на­ма ЕУ, већ да би „Евро­па тре­ба­ло да па­жљи­во са­гле­да сво­је про­бле­ме и стр­пљи­во ра­ди на њи­хо­вом ре­ша­ва­њу”. Ка­ко ка­жу из­во­ри у ње­ној стран­ци, она им је ре­кла да са­да ни­је вре­ме за про­ду­бљи­ва­ње ве­за уну­тар ЕУ, већ да би ЕУ тре­ба­ло да се по­за­ба­ви оним што бри­не гра­ђа­не, као што је отва­ра­ње но­вих рад­них ме­та, обез­бе­ђе­ње гра­ни­ца ЕУ и по­бољ­ша­ње без­бед­но­сти у са­мој ЕУ.

За њу и ње­не де­мо­хри­шћа­не за­пра­во по­сто­је три при­о­ри­те­та. Пр­ви је да се „брег­зит” та­ко ор­га­ни­зу­је да Бри­та­ни­ја не иза­ђе из је­дин­стве­ног европ­ског тр­жи­шта (ка­ко не­мач­ки из­во­зни­ци не би за­бе­ле­жи­ли огром­не гу­бит­ке), али да тај оста­нак на тр­жи­шту не бу­де ауто­мат­ски, ка­ко оста­ле чла­ни­це ЕУ не би по­ми­сли­ле да мо­гу да иза­ђу из ЕУ, а оста­ну у европ­ској зо­ни сло­бод­не тр­го­ви­не. Дру­ги при­о­ри­тет је да ЕУ ус­по­ста­ви пра­ве­дан ме­ха­ни­зам рас­по­де­ле из­бе­гли­ца, а тре­ћи да се спро­ве­ду струк­тур­не ре­фор­ме у при­вред­но сла­бим чла­ни­ца­ма, та­ко да се ду­го­роч­но по­бољ­ша­ју њи­хо­ве шан­се за еко­ном­ски раст.

Оланд пак има дру­га­чи­је при­о­ри­те­те. За раз­ли­ку од Мер­ке­ло­ве, ко­ја је на до­бром пу­ту да сле­де­ће го­ди­не осво­ји и че­твр­ти кан­це­лар­ски ман­дат, Оланд је то­ли­ко по­ли­тич­ки слаб да – ако се сле­де­ћег про­ле­ћа бу­де кан­ди­до­вао за но­ви пред­сед­нич­ки ман­дат – има сла­бе шан­се уоп­ште уђе у дру­ги круг из­бо­ра, а ка­мо­ли по­бе­ди. Фран­цу­ска се су­о­ча­ва са еко­ном­ском кри­зом, про­те­сти­ма због ре­фор­ме тр­жи­шта ра­да, прет­ња­ма те­ро­ри­ста, али и ра­стом крај­ње де­сни­чар­ског На­ци­о­нал­ног фрон­та Ма­рин ле Пен. У та­квој си­ту­а­ци­ји, Оланд и ње­гов пре­ми­јер Ма­ну­ел Валс го­во­ре о по­тре­би „ре­ди­зај­ни­ра­ња” Евро­пе, очи­глед­но на­сто­је­ћи да у ЕУ уве­ду ја­ку со­ци­јал­ну ком­по­нен­ту, у че­му има­ју по­др­шку со­ци­ја­ли­стич­ког пре­ми­је­ра Ита­ли­је и не­мач­ких со­ци­јал­де­мо­кра­та.

И ви­це­кан­це­лар Га­бри­јел сма­тра да је ово „шан­са за но­ви по­че­так” за ЕУ, при че­му би он во­лео да ви­ди ЕУ са ма­ње штед­ње и сте­за­ња ка­и­ша, а ви­ше ин­ве­сти­ци­ја под­стак­ну­тих др­жав­ним нов­цем. „Не­мач­ка је би­ла по­при­лич­но ре­зер­ви­са­на ка­да је у пи­та­њу кре­и­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Штед­ња са­ма по се­би не ства­ра рад­на ме­ста у Евро­пи”, ре­као је Га­бри­јел, чи­ме не са­мо да је по­сред­но кри­ти­ко­вао кан­це­лар­ки­ну по­ли­ти­ку, већ је из­нео кон­цепт со­ци­јал­не др­жа­ве ко­ји пред­ста­вља ноћ­ну мо­ру за њу и ње­ног ми­ни­стра фи­нан­си­ја Вол­фган­га Шој­блеа. СПД же­ли да се на „брег­зит” од­го­во­ри јед­ним ве­ли­ким пла­ном ре­фор­ме ЕУ, чи­је обри­се су Га­бри­јел и Шулц већ ски­ци­ра­ли у до­ку­мен­ту у ко­јем се на­во­ди да „убе­ђе­ност да Евро­па ко­ри­сти сви­ма мо­же са­мо оја­ча­ти ка­да ко­нач­но на­ђе­мо на­чин да иза­ђе­мо из еко­ном­ске кри­зе”.

„Но­ви еко­ном­ски про­цват мо­ра да бу­де при­о­ри­тет”, ин­си­сти­ра­ју њих дво­ји­ца и по­зи­ва­ју на „еко­ном­ски ’Шен­ген’”, на­да­ју­ћи се да ће план раз­ра­ди­ти у раз­го­во­ри­ма са фран­цу­ским пред­сед­ни­ком и оста­лим европ­ским во­де­ћим по­ли­ти­ча­ри­ма ле­вог цен­тра. Та­ко Штајн­ма­јер и Еро у за­јед­нич­ком до­ку­мен­те као при­о­ри­те­те ис­ти­чу, с јед­не стра­не, без­бед­ност, а с дру­ге стра­не, ви­ше „со­ци­јал­не” Евро­пе. Но то са­мо на­из­глед по­ка­зу­је ује­ди­ње­ност Не­ма­ца и Фран­цу­ска, јер глав­ну реч о европ­ској по­ли­ти­ци Не­мач­ке у Бер­ли­ну во­де Мер­ке­ло­ва и ње­ни де­мо­хри­шћа­ни. Пре­ма ре­чи­ма јед­ног функ­ци­о­не­ра ње­не стран­ке, СПД же­ли да нов­цем не­мач­ких по­ре­ских об­ве­зни­ка суб­вен­ци­о­ни­ше зе­мље ко­је се ни­су ре­фор­ми­са­ле. За не­мач­ке де­мо­хри­шћа­не, то би би­ла ка­та­стро­фа.

Ипак, Па­риз и Рим, пот­по­мог­ну­ти не­мач­ким со­ци­јал­де­мо­кра­та­ма, не од­у­ста­ју од свог пла­на, иако бив­ши кон­зер­ва­тив­ни фран­цу­ски пре­ми­јер Фран­соа Фи­јон ка­же да су ма­ле шан­се да Фран­цу­зи из­гу­ра­ју сво­је пред­ло­ге. „Фран­цу­ско-не­мач­ки дво­јац ви­ше не по­сто­ји, што се ме­не ти­че, не са­мо због то­га ко је на вла­сти већ за­то што ми код Не­ма­ца ви­ше не ужи­ва­мо ни­ка­кав кре­ди­би­ли­тет”, сма­тра он. „Би­ће из­у­зет­но те­шко Фран­соа Олан­ду да по­кре­не но­ву европ­ску ини­ци­ја­ти­ву. За то вам је нео­п­хо­дан кре­ди­би­ли­тет.”