Исландска бајка се наставља

Спортска бајка коју су исписали фудбалери Исланда и даље траје. Након што су се први пут у историји пласирали на једно међународно такмичење и на дебију успели да прођу групну фазу, у понедељак су приредили сензацију елиминисавши Енглеску у осмини финала европског шампионата. Репрезентацију из „колевке фудбала” која је била првак света (1966) и трећа у Европи (1968).

Колико чудо су приредили показује податак да Исланђани имају само 330 хиљада становника, а од тога њих осам одсто се тренутно налази у Француској где бодре национални тим. Наиме, њихов Фудбалски савез је пре почетка шампионата потврдио да је пристигло 26.985 апликација за карте што значи да сваки дванаести Исланђанин уживо бодри своју земљу. Нема сумње да ће након историјског резултата још велики број њих покушати да се домогне карте за меч четвртфинала који ће играти са домаћином, а већ су уведени нови чартер летови до Париза.

Занимљиво поређење након меча направио је Гари Линекер који је рекао да је Енглеска изгубила од тима који има више вулкана него професионалних фудбалера. Можда то некоме изгледа невероватно, али је тачно јер Исланд има 130 активних вулкана док се фудбалом професионално бави сто играча (како у земљи тако и у иностранству).

Исланд је део својих могућности показао у квалификацијама за европски шампионат које је завршио на на другој позицији иако је био у групи са Чешком, Турском, Холандијом, Казахстаном и Летонијом. Остварили су шест победа (два пута савладали Холандију и по једном Турску и Чешку) и по два ремија и пораза. Међутим, и поред историјског успеха нису им давали превелике шансе за успех јер су пре првенства заузимали 34. место на Фифа ранг листи (пре четири године били су 131. што је њихов најлошији пласман, док је најбољи 23. место остварено прошле године). И поред тога Исланђани и даље не знају за пораз на првенству пошто су након ремија са Португалијом на дебију, одиграли нерешено и против Мађарске, а затим су победили Аустрију и Енглеску. Занимљиво, у трећем колу против Аустрије желели су по сваку цену да остваре тријумф иако су знали да ће се састати са „гордим албионом” у нокаут фази.

– Ово је сјајно, поносни смо на све што смо урадили у досадашњем току шампионата. Показали смо против Енглеске да знамо да играмо фудбал и да можемо да победимо било кога. Није важно која репрезентација је у питању. Не знам докле ћемо догурати, мислимо да можемо да избацимо и Француску – рекао је Биркир Бјарнасон.

Њихова лига има око 50 клубова, који су подељени у пет лига, али ниједан фудбалер не игра у домаћем шампионату. Они су чланови норвешких, шведских, данских екипа, а само двојица играју у најјачих пет лига. То су Емил Халфредсом (Удинезе) и Алфред Финбогасон (Аугзбург). Са друге стране сви енглески репрезентативци играју у Премијер лиги. Репрезентативци „гордог албиона” су четврти највреднији тим шампионата (466,8 милиона евра) за разлику од Исланђана чија 23 играча вреде 43,8 милиона евра. Примера ради најскупљи енглески фудбалер Рахим Стерлинг (40,5) вреди скоро као сви репрезентативаци Исланда заједно. Селектор Енглеске Рој Хоџсон, који је након елиминације своје репрезентације поднео оставку, био најплаћенији селектор на шампионату са годишњом платом од 4,2 милиона евра. Са друге стране Ларс Лагербек зарађује 416 хиљада евра.

– Сви смо веровали у победу. Селектор Лагербак никада није изгубио од Енглеза и рекао нам је пре меча да очекује да наставимо ту традицију јер жели да оде у пензију без пораза од њих. Ово је највећи резултат у историји исландског фудбала. Успели смо да шокирамо свет – каже Кари Арнасон.

Играч са највише наступа у историји њихове репрезентације је Рунар Кристинсон који је 104 пута играо за национални тим. Најбољи стрелац је Ејдур Гудјонсен који игра и на овом шампионату. Он је за репрезентацију дебитовао као седамнаестогодишњак 1996. године на утакмици против Естоније. Тада је у игру ушао уместо свог оца Арнора. До сада је одиграо 87 мечева на којима је постигао 26 погодака.

Да се у репрезентацији студиозно ради показује и податак да Исланд има два менаџера. То су Ларс Лагербак и Хеимир Халгримсон. Халгримсон већ пет година учи од искуснијег колеге, а након овог шампионата ће преузети национални тим који ће самостално водити.

Фудбалски савез Исланда основан је 1912, а прву интернационалну утакмицу су одиграли 18 година касније када су минималним резултатом савладали Фарска Острва. Пре седамдесет година Исланд је учио од енглеских аматерских клубова, а сада је успео да савлада њихову сениорску репрезентацију. Наиме, 1946. године њихова репрезентација је играла у Лондону против аматерских клубова, а на пет утакмица је успела да оствари једну победу!

Национални спорт на Исланду је рукомет, а поред тога популарни су и атлетика и рвање. У земљи постоје одлични услови за бављење скијањем, риболовом, планинарењем. Највећи спортски успеси у историји су четири олимпијске медаље. Прва је освојена 1956. у Мелбурну у троскоку (сребрна), а затим су освајали медаље и у џудоу (бронза, 1984. у Лос Анђелесу), скоку с мотком (бронза, 2000. Сиднеј) и у мушком рукомету (сребро, 2008. Пекинг). Без сумње и успех у Француској ући ће у историју њиховог спорта.

Наш тренер заслужан за успех Сигторсона

Наш тренер Жељко Санковић, који скоро две деценије ради у Рејкјавику, заслужан је за развој једног од најбољих исландских играча Сигторсона.

– Рекао сам још пре шампионата да Исланд  неће  бити  топовско  месо  на шампионату у Француској. Емотивно пратим ту репрезентацију јер сам на Исланду од 1997. године и поносан сам што сам утицао на развој неких данас познатих исландских играча као што је Сигторсон. Тренирао сам га још док је био дете. Кад је био кадет престао је да игра фудбал и годину дана је био на странпутици, у време док нисмо били заједно.  Онда  ме  је  позвао  његов  отац  и замолио ме да предузмем нешто. Повео сам у шетњу Колбејна и рекао му да је већи таленат од свог брата који је био у Бајерновом подмлатку, и да је пред њим светла будућност. Тренирао сам га у Викингуру и Копавогуру а он је после преко АЗ-а и Ајакса стигао до Нанта – рекао је Санковић недавно у интервјуу за „Политику”.

Како је „изабран” тим Исланда за шампионат

Занимљива пошалица постала је претходних дана хит на друштвеним мрежама. У њој је приказано како су изабрана 23 репрезентативца која представљају Исланд на шампионату у Француској:

– укупна популација 332.529 становника

– жене 165.259

– мушкарци млађи од 18 година      40.546

– мушкарци старији од 35 година    82.313

– гојазни         22.136

– заузети у индустрији за посматрање китова        1.246

– заузети у надзору земљотреса       314

– заузети у надзору вулкана  164

– задужени за чување оваца 1.934

– задужени за шишање оваца           1.464

– ухапшени банкари  23

– слепи           194

– болесни       7.564

– запослени у болницама, полицајци и ватрогасци          564

– навијачи репрезентације на стадиону     8.774

– тимски доктор и физиотерапеут   2

– тимски масер и носач воде           2

– чланови стручног штаба    7

– остатак         23

– тренер је из Шведске.

Зашто се презимена свих Исланђана завршавају са „сон“

Гледаоцима фудбалског меча између репрезентације Исланда и Енглеске вероватно није промакла чињеница да се презимена свих фудбалера најсеверније земље Европе завршавају са „сон“.

Куриозитет везан за исландска презимена гласи да деца добијају презиме тако што се имену оца придружи наставак „сон“ ако је у питању син, односно „дотир“ ако је породица добила девојчицу. Примера ради, ако би Јован добио сина Стефана, мали Стефан би се презивео Јовансон, а ако би добио кћерку Ану, она би се презивала Јовандотир.

Жене приликом удаје задржавају своје презиме, а да би ствари биле још „једноставније“ потрудили су се аутори исландског телефонског именика у коме су власници телефона поређани по именима, а не по презименима. Међутим, то становницима најсевереније земље Европе не представља посебан проблем, с обзиром да ово острво, величине Србије и Црне Горе, насељава свега 300.000 људи, од којих две трећине живи у главном граду Рејкјавику.

Исланђани су веома осетљиви на традицију када је у питању давање имена наследницима – по закону дете може да добије само оно име које се налази у исландском родослову. Ако неко пожели да детету дарује „страно“ име, мора да упути специјалну молбу националној комисији за имена. У саставу ове комисије седе правник и двојица лингвиста, који свако страно име стављају под посебну семантичку лупу и разматрају да ли оно садржи нека слова којих нема у исландском писму и да ли може да се мења по свим падежима – нарочито у исландском генитиву.