Празник филма и филмске младости

Карлове Вари – Новим оригиналним игроказом који укључује и балетске и акробатске бравуре чланова прашког националног театра, уз кратке игране филмове чији су јунаци сви досадашњи добитници „Кристалног глобуса” за животна дела и доприносе светској кинематографији, наравно и уз незаобилазни ватромет, вечерас свечано почиње међународни 51. Карлове Вари фестивал, један од оних који припадају веома малој породици светских фестивала А категорије.

У различитим програмским целинама, међу којима су и три званична такмичарска програма, до 9. јула биће виђено око 300 филмских наслова од којих већина баш у Карловим Варима има своју светску или европску премијеру.

Личности у жижи овогодишњег фестивалског издања су амерички глумац Вилем Дафо и амерички сценариста и редитељ Чарли Кауфман. Њима ће током фестивала бити уручени „Кристални глобуси” за изузетан допринос светком филму и председнички „глобус” који традиционално уручује славни чешки глумац и професор Јиржи Бартошка, дугогодишњи председник карлововарске филмске манифестације која се од свих других знатно разликује баш због тога што је то увек више празник филма и филмске младости, празник многољудне публике, а мање полигон за комерцијална и монденска позирања.

Међу овогодишњим филмовима у главном такмичарском програму свакако ваља обратити пажњу на нови филм италијанског писца, сценаристе и редитеља Сицилијанца Роберта Анда, миљеника публике и критике (али не само филмске, јер Андо је и аутор неколико награђиваних романа и позоришних представа), који је 2013. у Карловим Варима побрао хвалоспеве за филм „Живела слобода” са Тонијем Сервилом у главној улози.

Сада се Андо враћа са филмом „Исповести” у којем ћемо поново гледати маестралног Сервила.

Овог пута у улози харизматичног фратра Роберта Салуса, који се као гост састанка министара финансија земаља Г8 обрео у хотелском комплексу на Балтику. Андо око његовог лика прави праву мистерију, уједно творећи стилски исполирану, филозофски потентну и напету драму.

Јер, ко је и зашто уопште позвао уздржаног и скромног италијанског фратра на овај важни економски скуп и ко је убио једног од министара финансија који планирају радикалне промене у светском економском поретку? Још један Андов политички провокантан и ангажован филм.

Боје југоисточне Европе или Западног Балкана, како вам драго, у главном такмичарском програму браниће словеначко-македонско-босанскохерцеговачки филм „Ноћни живот”, девето дугометражно играно дело словеначког редитеља Дамјана Козолеа („Порно филм”, „Резервни делови”...), захваљујући којем се после дуго година одсуства у Карлове Вари враћа и продуцент Данијел Хочевар.

Нови Козолеов филм спада у категорију такозваних малих, камерних драма у којима се унутрашња превирања јунака са лакоћом издижу на шири друштвени план.

У случају „Ноћног живота” реч је о критичком ауторовом истраживању и јавног мњења и утицаја медија на људске животе.

Козоле кроз своју филмску причу написану у сарадњи са познатим хрватским сценаристом (али и редитељем) Огњеном Свиличићем, казује о животу богатог и угледног брачног пара којима се живот у тренутку радикално мења када се професору и истакнутом правнику догоди трагедија под чудним околностима.

Док се он у болници бори за живот његова супруга Леа покушава да схвати шта се догодило и да спаси шта се спасти може претварајући своју разарајућу унутрашњу драму у право херојство. У улози овакве јунакиње је словеначка глумица Пиа Земљич која гледалишту нуди изнијансиран и веома моћан глумачки перформанс.

Велики повратник у главном такмичарском програму 51. Карлове Вари фестивала је и вишеструко награђивани словачко-чешки сценариста и редитељ Јан Хребејк, којег иначе сматрају једним од најплоднијих и најсврстанијих чешких аутора.

У новом филму „Учитељ” Хребејк је фокусиран на период раних осамдесетих година (прошлог века) у још увек уједињеној Чехословачкој и на мотив патолошке манипулације, чиме се бави кроз „школску причу”.

У основној школи директор сазива посебан родитељски састанак на којем љубазно али немилосрдно оптужује једну наставницу за манипулацију, па чак и „љубавну експлоатацију” својих ученика, а Хребејк у фокус ставља родитељске реакције, на родитеље који лебде између ћутања на бескрупулозност наставника и потенцијалне побуне, али и упорног поштовања неписаних правила.

Хребејк опет мајсторски нуди прилично храбар допринос актуелној дебати о постојању још увек чврстих корена механизама из прошлости у спрези са корозивним силама власти и корупције...

У другом по важности такмичарском програму – „Источно од Запада” у којем се од оснивања такмиче филмови са територија некадашњег геополитичког истока Европе, међу такмичарима је и косовско-македонски филм „Доме, слатки доме” Фатона Бајрактарија (Кишна Река, 1974) који је дипломирао филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности Универзитета у Тетову.

У причи о Агрону којег су пријатељи видели да умире током сукоба на Косову, а он се једног дана вратио жив и здрав кући, Бајрактари се на хуморан начин бави перипетијама оних који су присиљени да и даље остану мртви, градећи од јунаковог дома позадину за портрет проблематичног послератног косовског друштва...

Трећи карлововарски такмичарски програм је програм дугометражних и средњеметражних документарних филмова, а један од могућих фаворита у њему је и словеначко-хрватско-немачко-чешко-катарски документарац „Хјустон, имамо проблема” словеначког аутора Жиге Вирца.

Овај филм је на редовном биоскопском репертоару гледала недавно и српска публика, заинтригирана једном великом и важном „теоријом завере”. Оном о томе да је крајем шездесетих година ЦИА открила да је Тито у тајности започео југословенски свемирски програм који је огромну суму новца уступио Белој кући...

У „Хоризонтима”, за гледаоце увек атрактивном нетакмичарском програму резервисаном за награђиване филмове на другим значајним светским фестивалима, свечано ће бити приказан и српски копродукцијски филм „Добра жена” наше славне глумице, сада и сценаристкиње и редитељке Мирјане Карановић.

Овај филм је први добитник „Политикине” награде „Милутин Чолић” за најбољи филм на Фесту 2016.

Карановићева и као звезда „Реквијема за госпођу Ј”

У индустријском и нарастајућем делу карлововарског фестивала, у програму „Пројекти у настанку” за продуцентску награду намењену постпродукцији копродуцентских филмова у чувеном Барандово студију у Прагу, такмичи се и српски филм „Реквијем за госпођу Ј” Бојана Вулетића.

Овај филм у завршној фази пред жиријем ће бранити, осим сценаристе и редитеља Вулетића, још и продуценти Ненад Дукић и Мирослав Миша Могоровић, као и партнери из Бугарске (Павлина Желева) и Македоније (Тони Салковски). Насловну улогу у филму игра Мирјана Карановић...