Економска кривица, колективна

"Ране у Славонији су још увек свеже и не треба стварати неугоду хрватским грађанима", изјавио је Љубо Јурчић, упитан за могућа улагања из Србије у околини Вуковара. Пуну тежину овој изјави даје чињеница да се ради о кандидату опозиционе СДП за премијера Хрватске. Значи, приватни капитал из Србије није добродошао код наших суседа. Да ли би то била и званична политика Загреба у случају да Јурчић, иначе професор економије, крајем године заседне у премијерску столицу у Банским дворима?

Здрав разум би указивао да ће свака будућа хрватска влада, првенствено из сопственог интереса који укључује учлањење у Европску унију, заговарати развој односа са суседима и регионалну сарадњу као показатељ хрватске "еврокомпатибилности". То у великом делу значи подстицање привредне сарадње, охрабривање приватних инвеститора на прекогранична улагања и сарадњу у духу, између осталог, Уговора о CEFTA.

Економски односи Србије и Хрватске добро напредују. Раст робне размене са више од 600 милиона долара у оба правца на годишњем нивоу и са хрватским инвестицијама у привреду Србије од око 360 милиона евра засигурно и политичарима налажу да уважавају интересе бизниса који својим ангажовањем стабилизује и унапређује укупне међусобне односе. Неспорна чињеница је да у Хрватској нема регистрованих улагања из Србије и то би више требало да забрине хрватску страну. Али и Београд, уколико је изостанак инвестиција из Србије резултат дискриминације наших привредника.

Корисно је погледати реакције странака, пословне заједнице и медија у Хрватској. Осим десничарске Хрватске странке права, која је подржала Јурчића, парламентарне политичке странке су се углавном оградиле од његове изјаве. Међу најснажнијима је и реакција Јурчићевог изборног супарника, актуелног премијера Санадера. Огласила се и Јурчићева СДП. Амбициозни наследник Рачана, Милановић, истакао је да је његова странка отворена за дијалог, толеранцију и пословну сарадњу са Србијом. За српске лидере у Хрватској реч је о незрелој политичкој изјави која би поново могла оптеретити политичке односе између Србије и Хрватске.

Из Хрватске привредне коморе и Уније послодаваца потврђују да хрватска пословна заједница, свесна свог потенцијала, конкурентности у региону и значаја тржишта у Србији, не подржава овакве ставове. Извозном суфициту који Хрватска бележи у размени са Србијом сигурно не би одговарала широка негативна реакција српске јавности. Загребачка штампа се упитала како ће Јурчић преговарати са Београдом уколико буде изабран за премијера.

Зашто Јурчић на самом почетку изборне кампање износи овакве ставове? Да ли као бивши министар привреде (до 2004.) штити интересе хрватске пословне заједнице? Тешко да се ради о томе. Јер, управо је Јурчић био потписник споразума о слободној трговини са СРЈ.

Пре ће бити да се почео бројати сваки глас и да се већ сада реторика прилагођава предстојећим новембарским парламентарним изборима. Према многим проценама, на негативним изјавама на рачун Србије и Срба, у Хрватској се још увек могу придобити одређени слојеви бирача. Прогнозе говоре о благој предности СДП испред ХДЗ, али и да ће нова влада бити коалициона. Очекује се и да ће нова хрватска влада, ко год да је формира, позвати и странку Срба у Хрватској да јој се придружи на власти. Колико због парламентарне већине, толико и као потврду демократске легитимације, пре свега пред светом.

Јурчић, као кандидат СДП за новог премијера, вероватно процењује да у кампањи мора бити још деснији од хрватских десничара. И ту је негде највећа опасност од оваквих изјава. Поготово уколико од привреде током кампање актери избора пређу и на друге контроверзе из новије историје односа Срба и Хрвата, положаја Срба у Хрватској итд.

Амбасадор СЦГ у РХ од 2001-2005.